"Fond ukazuje da je praksa sudova u Srbiji da anonimizuju presude u predmetima ratnih zločina, u koliziji sa Ustavom i drugim domaćim i međunarodnim propisima, te takvim postupanjem žrtvama i društvu uskraćuju znanje o počinjenim zločinima", piše u saopštenju te nevladine organizacije.

Kako kažu u FHP, Viši sud je svojevremeno na njihov zahtev dostavio presude, ali tako da je u njima znatan deo teksta "zatamnjen", a u presudi u predmetu "Gnjilanska grupa" redigovana su i imena okrivljenih.

Viši sud je 13. januara godine odbio zahtev FHP da dostavi tekst u celosti, pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, bez navođenja konkretne odredbe tog zakona koja bi u suprotnom bila prekršena.

U žalbi povereniku, Fond ukazuje da član 14. tog zakona izričito propisuje da podaci neće biti zaštićeni, ukoliko se radi o "ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost".

"Postupanje Višeg suda nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (član 6) i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 14), koji garantuju javnost suđenja, uključujući i javnost, odnosno dostupnost presuda", navodi FHP.

Fondu dodaje da istu praksu sprovode i Vrhovni kasacioni sud i Apleacioni sud u Beogradu, iako ta dva suda imaju pravilnike koji izričito propisuju da se ne prikrivaju podaci o osobama okrivljenim i osuđenim za ratne zločine, organizovani kriminal i pranje novca.

Viši sud do danas nije doneo, odnosno objavio sličan akt, ukazuje FHP.