Šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević izjavila je danas da kruže priče o mogućnosti da u narednom sastavu Evropske komisije ne bude komesara za proširenje.
Ona je ocenila da bi to bila veoma loša poruka za ceo region Zapadnog Balkana.
"To bi bila jako velika greška i predstavljalo bi loš signal za region Zapadnog Balkana koji je nedvosmisleno evropski. Nadam se da ti navodi nisu utemeljeni i da rasprave neće ići u tom pravcu", rekla je Mišcević na okruglom stolu Centra za spoljnu politiku o ulozi civilnog društva u pristupnim pregovorima.
Ona je istakla da izbori u Srbiji nisu usporili planirane skrininge u okviru pregovora i da je čak planirano izvesno ubrzanje jer su timovi dobro pripremljeni, ali da će izbori u EU predstavljati izvesno iskušenje u odnosima Beograda i Brisela.
"Naš interes je da što pre otvorimo poglavlja. Evropska komisija u doba izbora i formiranja novog koledža komesara moraće da bude osetljivija prema državama članicama, koje mogu ali ne moraju biti na našoj strani", rekla je Miščević, dodajući ipak da su u Komisiji profesionalci i da ne sumnja da će i dalje sve raditi kako treba.
Miščevićeva je rekla da je moguće da će se nakon formiranja nove vlade određeni ljudi iz grupa za pregovore promeniti, u slučaju izmena u ministarstvima, dodavši da kontinuitet posla neće biti ugrožen jer ga garantuju oni koji su stalno zaposleni i koji se ne menjaju sa političkim promenama.
Proces se nastavlja sledeće sedmice, sa skrinigom iz oblasti energetike i mreža, rekla je Miščević, istakavši da je reč o oblasti koja, uz poljoprivredu i ruralni razvoj i zaštitu životne sredine predstavlja jednu od ključnih, ne samo zbog obima pravnog nasleđa i potrebnih napora i novca, već zbog toga što je reč o oblastima koje su ključne za razvoj potencijala Srbije.
Na pitanje da li je upoznata sa preporukama koje su Srbiji stigle u vezi sa gasovodom Južni tok, Miščević je rekla da Srbija ne zauzima toliko značajno mesto kada je reč o Južnom toku, i dodala da će skrining biti prilika da se postave takva pitanja.
Ona je rekla da će vlasti pokušati da se ove godine otvore dva ključna poglavlja – 23 i 24 – o pravosuđu i ljudskim pravima, iako to podrazumeva jako mnogo tehničkog posla, uključujući merila za otvaranje, kao i akcione planove koje je potrebno da usvoji 28 članica EU.
Podsetivši da Srbija, kao i Crna Gora, mora da poglavlja 23 i 24 otvori među prvima i zatvori na samom kraju, kao i da sve vreme pregovora ostvaruje odgovarajući napredak, ona je rekla da istu snagu ima i poglavlje 35 kroz koje će se meriti napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.
"Reč je o poglavlju o kojem još ne znamo sve jer je reč o praćenju sprovođenja svega onoga što je dogovoreno u procesu pregovora Beograda i Prištine. Još se krećemo u zoni sivog", rekla je Miščević.
Miščević je ocenila da u Srbiji postoji konsenzus o značaju uloge civilnog društva u pregovorima i izgradnji građanskog društva u Srbiji i dodala da su ne samo nevladine organizacije već i drugielementi građanskog društva, od fakulteta i instituta do sindikata, uključeni u pregovore.
Otpravnik poslova Ambasade Francuske Fransoa Bone ukazao je da civilno društvo ima ključnu ulogu ne samo u Srbiji nego i u Evropi da bi se garantovalo preispitivanje i stvarna uključenost celog društva u demokratske procese.
Ni u Evropi ne postoji dovoljna svest da je izgradnja Evrope ozbiljno političko pitanje koje zaslužuje i angažovanje i osporavanje, i da je izvestan zamor od Evrope posledica takvog pristupa, naveo je.
