Srbija možda nije "tigar" kao Irska, ali je vlada odlučna da ne postane ni Argentina - zemlja koja stalno pada u dužničke krize jer njeni centri moći ne prihvataju da se prostru koliko im je guber dugačak, kaže ministarka državne uprave.
Prema njenim rečima, suština reforme državne uprave koja je započeta je da se dobije delotvorna država u kojoj će ljudi raditi sa više zadovoljstva i ponosa i biti svesni da od njih zavisi aktiviranje potencijala koji ova zemlja ima - isto kao što zavisi i od privatnog sektora.
Udovički je navela, da pema poslednjim podacima, u javnoj upravi radi oko 530.00 ljudi, a u preduzećima sa većinskim državnim vlasništvom oko 219.00 ljudi.
"Pazite, imamo terminološku zbrku. Pojam javne uprave je mnogo širi od državne uprave (republička administracija) u kojoj radi oko 28.500 ljudi", navela je ministarka.
"Pored tri dobro poznate grane vlasti (izvršna, zakonodavna i sudska) u savremenoj praksi razvija se i četvrta - nezavisni regulatori. U tu granu su se, u našem slučaju, ugurale agencije koje su izrasle uporedo sa procesom pristupanja EU a koje su, zapravo, neodređenog oblika. Stvorili smo ih u poslednjih 15 godina, često da bi mogli da nagradimo stručne ljude koji početkom 2000. nisu nikako mogli da se privuku u tada veoma slabo plaćenu redovnu državnu službu...Sve to mora da se preispita i racionalizuje", istakla je Udovički.
Ona je istakla da se očekuje da u narednoj godini Ministarstvo finansija uvede centralizovan obračun plata velikog dela direktnih i indirektnih korisnika budžeta.
Ministarka je navela da u u javnoj upravi - državnim činovnicima, zdravstvu, školstvu, policiji, nema mnogo viška zaposlenih.
Viškova ima u javnim preduzećima i preduzećima zavisnim od njih, istakla je ona i ukazala da mit o ogromnom višku zaposlenih u javnoj upravi treba razvejati jer se moramo suočiti sa daleko složenijim problemom - veoma lošom strukturom zaposlenih.
"Mi imamo viškove određenih profila - radnici na zastarelim poslovima koje treba ukinuti, servisnog osoblja čije zapošljavanje u dobroj meri služi kao neka vrsta socijalne pomoći - ali s druge strane imamo manjak drugih profila - onih koji bi trebalo da rade nove poslove, one koji su neophodni za produktivnu privredu u 21. veku, i za članstvo u EU", kazala je Udovički.
Ministarka je najavila da će do kraja godine biti završena studija u koja će pokazati koje sve vrste korisnika javnih sredstava postoje u našoj zemlji i oni će morati da se klasifikuju.
