Ne smeju se poistovećivati slučajevi Krima i Kosova koje je otvorilo prostor za promene granica u svetu i ohrabrivanje secesionističkih pokreta, rečeno je na debati "Od Kosova do Krima: jednostranosti i manipulacije samoopredeljenjem.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin naveo je četiri razloga zbog čega ne treba poistovećivati ova dva slučaja.
Pod prvim ruski diplomata smatra to što Kosovo nikad nije imalo svoju državnost, dok Krim, kako je naveo, ima "tradiciju državnosti od XV veka".
Krim je, kako je rekao, ušao u sastav ruskog carstva u XVIII veku, a nezakonito je predat Ukrajini 1954. godine.
Predsednik Foruma za odgovornu politiku Branko Radun rekao je da je Kosovo otvorilo prostor da se promene granice i na drugim mestima u svetu iako su mnogi smatrali da je reč o zasebnom slučaju. "Kosovo je bilo neophodno velikim silama za kontrolu puteva koji vode preko Balkana", rekao je Radun govoreći o značaju geostrateškog položaja ovog dela Evrope. Na debati je bilo reči i o zamrzavanju projekta gasovoda Južni tok, a učesnici su se saglasili da se naša zemlja sada nalazi u teškom položaju zbog te odluke. Radun je ocenio da je rešavanje tog pitanja usko vezano sa rešenjem za ukrajinsku krizu i u kom smeru će stvari da se razvijaju u skorijoj budućnosti. "Pozicija Srbije je vrlo teška i osetljiva, blokada Južnog toka je mnogo značajnija nego što se čini", rekao je Radun.
"Hruščov je predao Krim bez ikakve procedure predviđene Ustavom, to je bila samo odluka Predsedništva bivšeg SSSR-a", rekao je Čepurin.
Drugi razlog koji razlikuje Kosovo i Krim je to što, kako je naveo, albansko stanovništvo na Kosovu nije iskoristilo sve procedure u okviru države Srbije za ostvarivanje prava na samoopredeljenje, dok je stanovništvo Krima učinilo to putem referenduma.
"U Ukrajini je izveden državni udar i preduzeti su jednostrani koraci za smanjivanje autonomije Krima", rekao je ambasador i dodao da je u slučaju Kosova bilo "uticaja spoljnog faktora", dok na Krimu nije bilo stranog vojnog mešanja.
Čepurin je naveo i poslednji razlog koji razlikuje ova dva slučaja, a to je što je Kosovo "u skladu sa svim važećim međunarodnim dokumentima deo Srbije - na prvom mestu rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1244, dok za Krim ne postoji nijedan pravnoobavezujući dokument".
Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski ocenio je da je "smešno i tragikomično povlačiti paralelu između Kosova i Krima.
"Kosovo je moglo u vreme bivših vlasti da se izjašnjava, učestvuje na izborima, ali je albansko stanovništvo to odbilo, želeli su samo da se otcepe i nanesu štetu srpskom narodu", rekao je Deđanski.
Analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da je izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da se Rusija povlači iz projekta zapravo "poziv evropskim zemljama da počnu da se bore za svoje interese".
"Rusija je samo konstatovala činjenicu da je neko drugi zabranio gasovod", rekao je Anđelković, koji je takođe saglasan da se naša zemlja sada našla u veoma teškom položaju.
