EU je spremna da uključi Srbiju u projekat izgradnje gasnog interkonektora sa Bugarskom, što bi joj bio jedan od novih izvora za snabdevanje gasom, a korist bi imale i srpske kompanije uključene u projekat, kaže šef Delegacije EU.
Kako tvrdi, taj projekat će doneti neke vrlo krupne poslove kompanijama iz Srbije koje se bave inženjeringom i izgradnjom, a takođe će suštinski doprineti tome da Srbija ima pristup alternativnim izvorima snabdevanja gasom uključujući tečni prirodni gas.
Pregovori o ovom projektu su u toku, navodi ambasador i podseća da je srpski ministar energetike Aleksandar Antić pre nekoliko dana rekao je da je ovaj projekat važan element u naporima Srbije da modernizuje i diversifikuje svoj energetski sektor.
"Ostajemo spremni da podržimo sve projekte u energetskom sektoru koji poštuju međunarodne pravne obaveze zemalja koje bi u njima učestvovale", poručiio je Devenport.
On takođe napominje da je Evropska komisija primila k znanju odluku Gasproma da zaustavi Južni tok i da se "pozicija EU se nije promenila".
Nadležne službe Komisije će sada analizirati situaciju u jugoistočnoj Evropi kako bi se ubrzale interkonekcije u regionu sa ciljem da se one bolje povežu u mrežu gasovoda EU, ističe Devenport.
Na pitanje da komentariše to što ruski ambasador Čepurin kaže da Srbija treba da traži odštetu od EU zbog Južnog toka, Devenport kaže da bi klauzule o nadoknadi štete trebalo da budu deo ugoovra koji su pravljeni za taj projekat.
U skladu s tim, zemlje koje imaju bilateralne sporazume za Južni tok sada bi trebalo da pogledaju te ugovore, dodaje on.
"Evropska komisija nije potpisnica tih sporazuma i ugovora, pa samim tim nije prava adresa za traženje nadoknade, kaže Devenport.
Odgovarajuci na pitanje da li je EU vršila pritisak na Vladu Srbije i premijera Vučića da odustanu od početka gradnje Južnog toka kroz Srbiju, Devenport kaže da nije bilo pritisaka ni na Srbiju ni na bilo koju drugu zemlju.
