Većina se nikada nije vratila u svoje domove.
Tokom nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.
Takođe, povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević rekao je danas da je 17. mart 2004. godine "crni dan za Srbiju i Srbe" zbog nasilja na Kosovu, ali i "crna fleka" na duši onih koji su to "nemo posmatrali".
"I dalje, 11 godina kasnije, pitam se kako je svet mogao da ćuti i da gleda ono što se dešavalo pre 11 godina... Ljudi su ubijani, proterivani, njihove kuće su gorele. Njihove svetinje su gorele. Njihova groblja su skrnavljena. Zašto? Samo zato što su Srbi", rekao je novinarima Pavićević posle parastosa u Vrkvi Svetog Nikole u Prištini.
Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović je kazao da je pre 11 godina u Prištini bilo mnogo više Srba.
"I valjda je taj mali broj (Srba) koji je (posle 1999. godine) ostao, a bio je veći nego što Srba ovde ima danas, zasmetao nekome i valjda je bilo potrebno da se pakao iz 1999. i 2000. godine ponovo probudi", rekao je Stojanović novinarima.
Po njegovim rečima, ostaje nada da će posle Specijalnog suda za zločine OVK od 1998. do 2000. godine, biti osnovan neki novi sud koji će se baviti nasiljem nad Srbima iz 2004. godine.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je danas u severnoj Kosovskoj Mitrovici da 11 godina niko nije pitao i niko odgovorio ko je politički organizovao nasilje 2004. godine, sproveo ga i doveo do tragičnih posledica po Srbe na Kosovu.
"Naša iskrena želja je da sa albanskim narodom na Kosovu i Metohiji nađemo mir, živimo rame uz rame, na način da ni naša ni njihova deca ne moraju da strepe da će se ovakve stvari ikada ponoviti", rekao je Đurić na akademiji "Sećanje povodom martovskog pogroma".
Po njegovim rečima, taj cilj može da se ostvari samo ako vlast iz Prištine jasno poruči da nikada neće dozvoliti da bilo ko ponovi takve zločine.
"Potrebno je da oni koje su kosovski Albanci izabrali na najodgovornije funkcije, jasno i glasno poruče nama i celom svetu da nikada više neće dozvoliti da neko u njihovo ime čini takve stvari. Potrebno je da baš danas pošalju svima nama poruku... da su spremni da izdvoje one među njima koji su odgovorni za martovski pogrom i izvedu ih... i pred lice zakona", rekao je Đurić.
DVA DANA BESTIJALNOG DIVLJANJA
Tokom ta dva dana porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srdenjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je docnije delimično obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni.
Bogorodica Ljeviška u Prizrenu je 2006. stavljena na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. U prvo vreme hram je obezbeđivao Kfor, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu 100.
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.
Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja tamošnjih albanskih medija prema kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci.
Medijska kampanja je bila utemeljena na neosnovanoj konstrukciji.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Pretučena Sloboda Mićalović: Poznata glumica se nalazi u Urgentnom centru