Redovno mesečno istraživanje agencije "Faktor plus" pokazalo je i da građani najviše odobravaju ono što radi i govori Vučić i smatraju da bi Srbija trebalo da poveća svoj ekonomski uticaj na Kosovu, dok politika pomirenja među narodima bivše Jugoslavije uživa podršku ubedljive većine, ali tek svaki četvrti veruje da će se pomirenje i dogoditi.

Istraživanje je obavljeno telefonskom anketom od 24. jula do 30. jula na 1.200 ispitanika sa teritorije Srbije bez Kosova.

1/0
Vidi galeriju
undefined istraživanje

Gotovo polovina ispitanika, njih 49 odsto, odgovorila je da bi izašla na izbore kada bi bili održani sledeće nedelje, njih 26 odsto ne bi glasalo, a tačno četvrtina, odnosno 25 odsto, ne zna da li bi izašlo na biralište.

Među onima koji bi izašli na izbore, čak 71 odsto zna za koga bi glasalo, a 21 odsto ne zna.

Od tih 71 odsto koji znaju za koga bi glasali, Srpsku naprednu stranku podržava 50,7 odsto, što je rezultat koji govori da nema bitnih promena u raspoloženju biračkog tela u poslednjih godinu dana, rekao je analitičar agencije "Faktor plus" Dejan Vuk Stanković na konferenciji za novinare.

Na drugom mestu je Socijalistička partija Srbije sa 9,2 odsto, a treća Demokratska stranka sa 7,1 odsto, koja se stabilizovala i njen rejting ne pada jer su prestale unutarstranačke polemike i jer se deo birača Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića priklonio DS-u, ocenio je Stanković.

Iznad cenzusa je još i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja sa 5,8 odsto, a u parlament bi verovatno ušla i koalicija Demokratske stranke Srbije i Dveri, dok bi van parlamenta ostali Socijaldeomokratska stranka Srbije Rasima Ljajića, Tadićev SDS, Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, Srpska narodna partija Nenada Popovića, Dosta je bilo Saše Radulovića i Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme, koja uživa poverenje tek 0,6 odsto birača. 

"Vlast ima legitimaciju građana za ono što radi, jer uživa njihovu podršku. Pokazuje se i da se većina politički opredeljenih birača vezuje za vlast, a jedan od uzroka za to je i kriza opozicije", rekao je Stanković. 

Na pitanje "da li odobravate ono što radi i govori" najviše pozitivnih odgovora zabeležio je Vučić, 56 odsto, a je 30 odsto odgovorilo da ne odobrava, dok je 31 odsto ispitanih dalo pozitivan odgovor o predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, koga, međutim, ne podržava 47 odsto ispitanih.

Građani najmanje odobravaju ono što radi i govori Boris Tadić, koga podržava svega 12 odsto ispitanih, a 52 ne podržava.

Paradoksalno, najveći broj ispitanika, njih 16 odsto, vidi Tadića kao političara koji nije na funkciji a koji bi znanjem, radom i ugledom mogao da doprinese napretku Srbije.

Na pitanje koje bi mere Srbija trebalo da preduzme kako bi zaštitila svoje ekonomske interese na Kosovu, 54 odsto je odgovorilo da bi trebalo podsticati privatne preduzetnike, 28 da je potrebno da poveća svoj uticaj na tržištu Kosova, dok 28 odsto ispitanih smatra da se ne može ništa učiniti jer Kosovo postaje sve više nezavisno.

Ukupno 35 odsto ispitanika bi podržalo stranku levičarskih opredeljenja, poput Grče Sirize, koja bi se usprotivila merama štednje i aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, dok je 48 odsto protiv.

"Ovaj rezultat pokazuje da u Srbiji nije zaludan posao praviti stranku nalik Sirizi. Ta vrsta radikalne levice nije bez osnova u biračkom telu, nema masovnu podršku, ali nije ni zanemarljiva. U Srbiji su velike klasne podele i socijalne razlike, a vođa Sirize Aleksis Cipras je u srpskim medijima predstavljen kao heroj, poput predsednika Rusije Vladimira Putina", naveo je Stanković.