On je pozvao građane Srbije da 5. avgusta u podne zastanu kada se oglase zvona i sirene i da taj minut posvete sećanju na sve one ubijene i stradale.

“Imamo za čime da žalimo, to je naše pravo”, rekao je Vulin jutros za RTS koji je ocenio i da je velika sramota za vlast u Sarajevu koja je zabranila obeležavanje “Oluje” u BIH.

“Vlast u Sarajevu uvek se pozivala na solidarnost, a sada ispada da Srbi tamo nemaju pravo da traže pravdu. To malo Srba ne sme da kaže da im je žao što im je 250.000 sunarodnika proterano”, rekao je kaže predsednik organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice te akcije hrvatske vojske.

On je ocenio i da je velika pobeda Srbije koja je diplomarskom inicijativom sprečila dolazak velikih sila na vojnu paradu koja se organizuje u Zagrebu i da su čak i NATO zemlje shvatile da to ne čine.

Vulin je ukazao da će biti izmenjeni svi neophodni zakoni kako bi se i narednih godina 5. avgust obeležavao kao Dan žalosti i dodao da nema te ideologije ili tog cilja zbog koga će Srbija prestati da obeležava Dan sećanja na stradale i nestale.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta izjavio je, takođe za RTS, da je hrvatska akcija "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, čiji je cilj bio proterivanje srpskog naroda sa njegovih vekovnih područja.



Povodom 20. godišnjice te akcije, Linta je rekao da je proterano više od 220.000 Srba, da je oko 2.000 njih nastradalo, od čega 1.200 civila, a da je popaljeno, opljačkano i uništeno oko 40.000 stambenih, privrednih i pomoćnih objekata.

Linta je ukazao da je posle "Oluje" hrvatska vlast donela set zakona kojim je sprečila povratak proteranih Srba kućama i da je primarni cilj Tuđmanovog režima bio stvaranje etnički čiste hrvatske države.

Hrvatska punih 20 godina vodi politiku zastrašivanja proteranih Srba, raspisivanjem poternica, podizanjem optužnica i sprovođenjem istraga, koje se u velikoj meri ne zasnivaju na konkretnim validnim dokazima, istakao je Linta.

Na području Srbije živi oko 300.000 proteranih Srba iz Hrvatske, oko 100.000 ih živi u trećim zemljama - Americi, evropskim državama, Australiji, Novom Zelandu, oko 50.000 živi u Republici Srpskoj, a oko 50.000, uglavnom starijih ljudi, vratilo se kućama od 1995. odnosno pre svega od 2000. godine do danas, precizirao je Linta.

Linta je ukazao da od 300.000 proteranih Srba u Srbiji samo desetak odsto formalno pravno izbeglički status, a da velika većina proteranih Srba nije rešila ključne probleme koji se odnose na imovinska pitanja, odnosno oduzetih oko 40.000 stanarskih prava,

Oko 50.000 ljudi potražuje zaostale neisplaćene penzije, a oko 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta koje je ljudima oduzeto, istakao je Linta.

"Imamo nekoliko hiljada ljudi kojima se duguje dinarska i devizna štednja, imamo hiljade ljudi koji imaju rupe u radnom stažu", kazao je Linta.

Linta je istakao da Hrvatska, koja je sada član EU, nema političke volje za dijalog sa zvaničnom Srbijom, a da jaka, ugledna i moćna Srbija može inicirati u međunarodnim organizacijama EU, Savetu Evrope, UN pokretanje dijaloga i pronalaženje pravičnih i trajnih rešenja problema.

KAKO ĆE SVE IZGLEDATI

Dan sećanja na stradanja i progon Srba iz Hrvatske 1995. godine biće obeležen 4. avgusta velikim skupom ispred Sremske Rače i nizom prigodnih manifestacija 5. avgusta, koji će biti Dan žalosti u Srbiji i RS.

Veče sećanja na dane stradanja u Sremskoj Rači, mestu kroz koje su prolazile kilometarske kolone krajiških Srba. Patrijarh Irinej trebalo bi da služi parastos, a premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik da polože vence u Savu.

Peti avgust biće proglašen Danom žalosti na teritorijama Srbije i Republike Srpske.

Za Zagreb Oluja nije slavljenje stradanja ljudi, već dan kad je poražena politika Slobodana Miloševića, a ta zemlja, kako kažu, ponovo ujedinjena. Otuda, ne vide ništa sporno u proslavi.I ako Srbija nije slala note ili demarše pojedinim zemljama zbog učešća u vojnoj paradi, kažu u Beogradu, uvrediće je svako ko ode na proslavu.

Uprkos pozivu Hrvatske, najjači hrvatski saveznici iz NATO-a neće paradirati u slavu dve decenije Oluje. Sve se više spekuliše da će hrvatske oružane snage maršitati same.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

ČINJENICE O OLUJI

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.

Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.