Nikolić je naveo da ljudi koji vode Srbiju žele da kao metod i način koriste reč, a kao sredstvo pružaju ruku pomirenja.

Nikolić je u manastiru Manasija, otvarajući Međunarodni festival viteštva "Despot Stefan Lazarević", čiji je pokrovitelj, istakao da Srbija i dalje drži ispruženu ruku pomirenja i uzvraća rečima praštanja na svaki kamen, svaku pogrdu ili uvredu.

"Zato moramo u sebi da gradimo duhovna zdanja, manja ili veća, kako ko može. Moramo da prevazilazimo ono što je loše u nama i da iskreno prigrlimo svoje bližnje. Moramo da opraštamo, ali ne smemo da zaboravljamo", rekao je Nikolić.

On je naveo da srpski logos sa tog mesta već šest vekova odzvanja u svim svojim značenjima i da Srbi treba da se sabiraju, sakupljaju, sarađuju, razgovaraju, napreduju zajedno.

"U našim srcima i našim delima je mir i praštanje i možda to neka naša braća i sestre bolje razumeju od drugih. Vreme će pokazati da je to jedini ispravan put. Viteški put", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, biti vitez ne znači samo opasati mač, vešto jahati konja i pobeđivati u dvobojima, iako je, kako je naveo, despot Stefan Lazarević, po istorijskim zapisima, i u tim veštinama bio na glasu širom sveta.

"Vitez je samo onaj koji nosi i brani sistem vrednosti koji počiva na uzvišenim vrlinama nesebičnosti, ljubavi, zaštiti slabijeg, pomoći nejakom, na odbrani pravde, dobrote i istine, na hrabrosti da svuda i uvek postupaš ispravno, bez obzira na posledice", rekao je predsednik Srbije.

On je dodao da čovek treba biti odan i pošten, uzvišen i junačan u svemu što čini.

"Da iznad svog staviš dobrobit svoje zemlje i naroda i da viteški žrtvuješ sebe za druge. Da ti uzor bude istorijska ličnost despota Stefana Lazarevića, istinskog viteza i u svoje i u ovo naše doba", rekao je Nikolić.

Obraćajući se učesnicima festivala iz Srbije, Bugarske, Češke, Francuske, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Ukrajine, Rusije, Kine, Rumunije i Mađarske, Nikolić je rekao da nikome kao despotu Stefanu Lazareviću ne pripada više svetkovina vitezova i nigde kao sa zemljom pred kapijama njegove zadužbine te igre nisu tako srasle.

On je istakao da je Manasija jedan od retkih manastira koji je većim delom sačuvan i da je kulturna baština Srbije, duhovna vertikala srpskog naroda ugrožena razaranjima, vremenom, nedostatkom finansija, nebrigom i udruženim zločinačkim poduhvatom koji se zove otimanje Kosova i Metohije.

"Možda je i zato Srbija danas, ovde, uspela da okupi vitezove iz 12 zemalja i monahe manastira Šaolin. Ovde, u manastiru Manasija, na mestu na kome su se pod Despotom okupljali mladi vitezovi, danas ponovo počinje okupljanje i sabiranje. Ovde su došli ljudi koji neguju prave vrednosti značajne njihovim narodima", naveo je Nikolić.

U porti manastira upriličena je izložba srednjovekovnih arheoloških nalaza iz 15. veka, poput keramičkog posuđa, poljoprednih alatki, vrhova strela iz 10. do 16. veka, buzdovana, topuza, vrhova kopalja, srednjovekovnih bojnih sekira, mačeva, kao i opeka sa intitulacijom despota Stefana Lazarevića.

Manastir Resava, poznatiji pod imenom Manasija, nalazi se nedaleko od Despotovca, građen je od 1407. do 1418. godine, a despot Stefan Lazarević u manastirskoj crkvi sahranjen je 1427. godine.