“Želimo da budemo konstruktivni, ali bolje da nam ne daju ništa, nego da nas ponižavaju smešnim sumama”, rekao je Stefanović novinarima uoči zajedničkog sastanka ministara pravde i policije zemalja članica EU i država Zapadnog Balkana u Luksemburgu, na kome učestvuje zajedno sa šefom diplomatije Ivicom Dačićem.

Ministar policije se požalio da nije u redu da Srbija dobije dvadeset ili trideset puta manje pomoći za zbrinjavanje izbeglica iz evropskih fondova nego neke susedne zemlje, koje mnogo manje rade na tome da se migrantima pomogne.

Evropska komisija je ranije danas objavila da je odvojila dodatnih 17 miliona evra pomoći Srbiji i Makedoniji za zbrinjavanje i registraciju migranata.

S druge strane, pomoć zemljama u regionu koje su članice EU, kao što su Grčka, Hrvatska i Mađarska meri se stotinama miliona evra.

“Ili ćemo biti tretirani kao partneri, ili ćemo tražiti druga rešenja”, rekao je Stefanović i naveo primer Hrvatske, za koju je rekao da je izbeglice samo transportovala do granice sa Mađarskom, bez ikakvog napora da se oni smeste i registruju.

“Da li je to pravi odgovor? Ako jeste, onda da se ni mi ne mučimo”, kazao je Stefanović i dodao da Srbija nije Nemačka i da nema kapaciteta da sve primi, ali da će iz principijajelnih razloga nastaviti da se prema migrantima ponaša odgovorno i humano.

Dačić je izjavio da očekuje da EU precizira koliko migranata se od Srbije očekuje da prihvati i dodao da se pokazalo da Hrvatska nije bila u pravu kada je prošlog meseca zatvorila granice za teretna vozila iz Srbije.

“Očekujemo da znamo šta je evropski odgovor, ako je to zatvaranje granica onda znamo šta treba da radimo”, kazao je on.

Ne vraćajte nam migrante

Nebojša Stefanović poručio je na sastanku da se Srbija i dalje suočava sa velikim izbegličkim talasom i da očekuje od Evropske unije da što pre pronađe sveobuhvatno rešenje i pripremi plan za zbrinjavanje migranata.

Stefanović je istakao da je samo tokom septembra u Srbiji registrovano oko 54.000 migranata.

Prema njegovim rečima u Srbiju svakodnevno stiže između 4.000 i 6.000 migranata, a od početka godine kroz našu zemlju prošlo je skoro 200.000 ljudi.

Važno je što pre dati odgovor na pitanje šta će se dogoditi sa onima koji ne ostvare pravo na azil u zemljama EU, kao i na koji način i gde ih vraćamo. Srbija nije u mogućnosti da kaže - da, prihvatićemo sve koje nam vraćaju u zemlju, jer su svi koji su stigli do Nemačke balkanskom rutom morali da prođu kroz našu zemlju, rekao je on.

Prema rečima Stefanovića, za Srbiju nije prihvatljivo da bude država u koju će se oni koji ne dobiju azil vraćati, a da mi nismo u mogućnosti da te ljude uputimo u zemlje u koje su ušli pre naše.

U slučaju takvih odluka, kako je rekao, moraćemo da preduzmemo sve neophodne mere kako bi zaštitili naše nacionalne i bezbednosne interese” naglasio je Stefanović.

Republika Srbija želi da bude partner, da sa zemljama EU radi na rešavanju krize, da pomogne u registraciji migranta, što na tranzitnom putu jedina i čini, ali želi da bude tretirana jednako i partnerski, istakao je Stefanović.