"Dok se vodi bitka oko članstva Kosova u Unesku, Crkva Svetog Nikole i Hram Hrista Spasa, zajedno sa srpskim grobljem, uveliko su ugroženi i svakog momenta može doći do stradanja ovih svetinja", ističe Marinković za Srnu.

On se plaši za budućnost SPC i njenih svetinja i upozorava da Priština želi, "za neku deceniju, da preimenuje srpsku versku i kulturnu baštinu u nekakvu kosovsku ili, vrlo izvesno, albansku kulturnu i versku baštinu".

Albanci su već uveliko počeli da plasiraju iskrivljenu sliku o tome ko je gradio Visoke Dečane i o tome da su zadužbinu Stefana Dečanskog sazidali izvesni Albanci.

Marinković za Srnu prvi put otkriva da su predstavnici ministarstva kulture samoproglašenog Kosova nedavno dolazili kod njega u Prištinu, posle pokretanja inicijative za učlanjenje Kosova u Unesko, da izvrše popis crkvene i kulturne baštine.

"Interesuje ih imovina SPC-a, ali možda i više od toga - nasleđe SPC-a", naglašava paroh Marinković.

Stav Raško-prizrenske eparhije jeste da je neprihvatljivo članstvo samoproglašenog Kosova u Unesku jer nije moguće da se oni koji su rušili i palili srpske svetinje po Kosmetu sada staraju o njima.


"Njihovo starateljstvo bi moglo dovesti do uništavanja naše baštine", naglašava Marinković.

On podseća da je na Kosmetu od 1999. godine do danas porušeno i zapaljeno oko 150 srpskih svetinja i da je uništeno nekoliko stotina mesnih grobalja.

Još niko nije odgovarao za te zločine, a ako je suditi po tome kako je teško stati na put učlanjenju Kosova u Unesko, onda je jasno da će odgovorni za uništavanje srpskih svetinja na kraju biti nagrađeni, a ne osuđeni i kažnjeni.

U rukama Albanaca sada su vlast i moć, navodi paroh Marinković za Srnu i poziva "verni srpski narod da ostane dosledan i istrajan u borbi za očuvanje srpskih svetinja na Kosmetu".

"Sve dok su one žive, uz njih žive i Srbi, a Kosmet će opstati kao sveta srpska zemlja", zaključuje Marinković za Srnu.