Iza prvoplasiranih naprednjaka je Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića sa 8,7 odsto podrške, a prag od pet odsto koji obezbeđuje zastupljenost u skupštini prešli bi još i Demokratska stranka Bojana Pajtića sa 6,5 odsto i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja sa 6,2 odsto, koja je zabeležila rast popularnosti posle povratka svog lidera iz pritvora Haškog tribunala.

Ako bi izbori bili sledeće nedelje, ulasku u parlament mogli bi eventualno da se nadaju i Dveri, koje podržava 3,1 odsto ispitanika, udružene sa Demokratskom strankom Srbije koja je na 2,8 odsto.

"Rejtinzi su stabilni već duže vreme i pokazuju dominaciju SNS-a, a inflacija događaja na političkoj sceni kao da ne utiče da popularnost jer je izazvala neosetljivost birača, koji su zauzeli svoje pozicije", rekao je direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić na konferenciji za novinare.

1/0
Vidi galeriju
undefined anketa faktor plus

Pejić je istakao da je podrška SNS-u veoma stabilna i da je ove godine najveća popularnost te stranke iznostila 51,8 odsto, dok sada iznosi 51,6 odsto, što je gotovo zanemarljiva razlika.

Posle Vučića, koji uživa popularnost 58 odsto ispitanika, slede predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koga podržava 28 odsto, Dačić sa 22 odsto, funkcioner SPS-a Branko Ružić sa 17 odsto, Šešelj sa 14 odsto, Milan Krkobabić sa 13 odsto, predsednik Socijaldemokratske stranke Srbije Boris Tadić sa 11 odsto i predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić sa devet odsto podrške.

Analitičar Dejan Vuk Stanković je rekao da birači stranke prepoznaju uglavnom po njihovim liderima.

Istraživanje je sprovedeno telefonskom anketom od 24. novembra do 30. novembra na 1.200 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova.

Rezultati su pokazali da bi na izbore, ako bi bili održani u nedelju, izašlo 51 odsto građana, 26 zna da ne bi glasalo, dok je neodlučnih 23 odsto. Od onih koji bi glasali, 71 odsto zna kome bi dalo glas, a 29 odsto ne zna, što znači da je oko trećine ukupnog biračkog tela opredeljeno za neku političku stranku.

Građani Srbije doživljavaju Rusiju kao najprijateljskiju državu, Sjedinjene Američke Države kao najviše suprotstavljene Srbiji, a po negativnom odnosu prema Srbiji slede članice Evropske unije.

Stanković je ukazao je na "paradoks" da bi ubedljivo najviše ispitanika, njih 43 odsto, volelo da živi i radi u državama EU, 23 odsto u SAD, a tek 11 odsto u Rusiji.

Države EU su na prvom mestu, sa 40 odsto, i kao najbolje mesto za život i školovanje dece ispitanika, a slede SAD sa 30 odsto, dok Rusiju kao idealnu za školovanje i život dece doživljava tek 16 odsto ispitanih.

Srbi bi, očekivano, najpre prihvatili nemačku poslovnu kulturu i etiku. Na pitanje "kada biste radili u stranoj kompaniji, iz koje zemlje biste voleli da dolazi vlasnik", ukupno 37 odsto ispitanih navelo je Nemačku, SAD je na drugom mestu sa 24 odsto, a slede Rusija i Velika Britanija sa po 21 odsto, dok bi kod Japanaca volelo da radi 19 odsto građana, a kod Južnokorejanaca tri odsto.

Građani premijera Vučića istovremeno doživljavaju i kao nanjboljeg zastupnika evorpskih ideja i vrednosti i kao političara koji najviše doprinosi dobrim odnosima Srbije i Rusije, dok predsednika Nikolića za najboljeg zastupnika evropskih ideja smatra sedam odsto, a kao najzaslužnijeg za dobre odnose sa Rusijom 30 odsto.

Ispitanici u velikoj većini ne dovode u vezu terorističke napade u Parizu sa opasnošću od napada u Srbiji, pa je 56 odsto odgovoilo da se oseća bezbedno u posle masakra u Francuskoj, a 47 odsto ne veruje da bi Srbija mogla da bude meta napada, dok 32 odsto smatra da su udari mogući i u Srbiji.

Ubedljiva većina, odnosno više od dve trećine građana, nih 67 odsto, ne odobrava eventualno veće izdvajanje novca iz budžeta za zaštitu od terorizma, većina od 53 odsto se protivi učestvovanju Srbije u borbi protiv terorista, koju predvode Rusija i zapadna koalicija.