Predizborna tišina pred izbore za predsednika Srbije počela je tačno u ponoć, a trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 20. januara u 20 sati.
Pravo glasa, prema odluci Republičke izborne komisije, ima 6.708.697 gradjana Srbije.
Pravo glasa još ima i 9.178 gradjana na odsluženju vojnog roka, 37.053 sa prebivalištem u inostranstvu i 8.201 gradjanin na odsluženju zatvorskih sankcija. Na Kosovu je registrovan 112.861 birač.
U Srbiji ima ukupno 8.481 biračkih mesta, od čega na Kosovu njih 277.
Članovi RIK izmenili su uputstvo za Sprovodjenje Zakona o izboru predsednika republike, tako da se obavezan broj rezervnih glasačkih listića povećava na 1,1 odsto konačnog broja birača, umesto jedan odsto kako je RIK ranije utvrdila.
U vreme predizborne tišine zabranjeno je svako direktno ili prikriveno reklamiranje predsedničkih kandidata, njihovih programa i svih političkih organizacija.
Postavljanje propagandnog materijala najmanje 50 metara od biračkog mesta je zabranjeno.
Ukoliko se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje ponavlja.
Na sam dan glasanja dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali nije dozvoljeno objavljivanje njihovih izjava.
Tokom predizborne tišine dozvoljeno je i emitovanje informacija o izlaznosti gradjana i spotova nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija u kojima se gradjani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju.
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić 12. decembra raspisao je izbore za šefa države i poručio da je to prilika "da se potvrdi zrelost društva", izrazivši očekivanje da će "kampanja koja predstoji biti fer i poštena".
Prvi put redosled kandidata na listiću utvrdjen je žrebom koga je televizija iz RIK-a direktno prenosila, a prvi na listiću je Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka).
Slede Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka), Boris Tadić (Demokratska stranka), Velimir Ilić (Nova Srbija), Ištvan Pastor (Madjarska koalicija), Marijan Rističević (Koalicija Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka), Čedomir Jovanović (Liberalno-demokratska partija), Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije) i Milanka Karić (Pokret Snaga Srbije).
Na sam dan glasanja, u nedelju, od sedam do 20 sati dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava.
Sva biračka mesta u Srbiji moraju u nedelju da budu otvorena neprekidno od 7 do 20 sati, kada se završava glasanje, a biračima je obezbedjeno tajno glasanje.
Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja mora biti omogućeno da glasaju, a na biračkom mestu nije dozvoljena upotreba mobilnih telefona i ostalih sredstava komuniciranja.
Svaki birač glasa lično na overenim glasačkim listićima i samo jednom, a pri dolasku na biračko mesto mora da pokaže ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu, posle čega se UV-lampom na kažiprstu desne ruke utvrdjuje da li je već ranije glasao.
Potom član odbora zaokružuje redni broj i birač se potpisuje u birački spisak, uzima glasački listić i kažiprst desne ruke mu se označava sprejom.
Birač glasa zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata, ubacuje listić u glasačku kutiju i napušta biračko mesto.
Pripadnici policije na dužnosti mogu da udju na biračko mesto samo ako su na njemu narušeni red i mir, na poziv predsednika biračkog odbora.
Strankama i udruženjima gradjana koje imaju kandidate, biće izdvojeno 421,7 miliona dinara iz budžetske rezerve.
Devet predsedničkih kandidata podeliće sumu od 84.333.274 dinara na jednake delove, što je oko 9.370.363,67 dinara ili oko 117.000 evra.
Takodje, Skupštini Srbije odobreno je 669.403.975 dinara za sprovodjenje izbora. Od 80 odsto preostalog iznosa, oko 337.333.367 dinara, odnosno nešto više od četiri miliona evra, biće isplaćeno stranci čiji kandidat pobedi na predsedničkim izborima.
Sredstva iz privatnih izvora za predsedničke kandidate ne mogu preći 20 odsto od iznosa sredstava koja je stranka ili grupa predlagača dobila iz budžeta za organizovanje kampanje.
Zakonom o finansiranju političkih stranaka sredstva za pokriće troškova izborne kampanje obezbedjuju se u godini u kojoj se održavaju redovni izbori i to u iznosu od 0,1 odsto budžeta Republike (umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja), za godinu za koju se budžet donosi.
(agencije/MONDO)
Pravo glasa, prema odluci Republičke izborne komisije, ima 6.708.697 gradjana Srbije.
Pravo glasa još ima i 9.178 gradjana na odsluženju vojnog roka, 37.053 sa prebivalištem u inostranstvu i 8.201 gradjanin na odsluženju zatvorskih sankcija. Na Kosovu je registrovan 112.861 birač.
U Srbiji ima ukupno 8.481 biračkih mesta, od čega na Kosovu njih 277.
Članovi RIK izmenili su uputstvo za Sprovodjenje Zakona o izboru predsednika republike, tako da se obavezan broj rezervnih glasačkih listića povećava na 1,1 odsto konačnog broja birača, umesto jedan odsto kako je RIK ranije utvrdila.
U vreme predizborne tišine zabranjeno je svako direktno ili prikriveno reklamiranje predsedničkih kandidata, njihovih programa i svih političkih organizacija.
Postavljanje propagandnog materijala najmanje 50 metara od biračkog mesta je zabranjeno.
Ukoliko se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje ponavlja.
Na sam dan glasanja dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali nije dozvoljeno objavljivanje njihovih izjava.
Tokom predizborne tišine dozvoljeno je i emitovanje informacija o izlaznosti gradjana i spotova nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija u kojima se gradjani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju.
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić 12. decembra raspisao je izbore za šefa države i poručio da je to prilika "da se potvrdi zrelost društva", izrazivši očekivanje da će "kampanja koja predstoji biti fer i poštena".
Prvi put redosled kandidata na listiću utvrdjen je žrebom koga je televizija iz RIK-a direktno prenosila, a prvi na listiću je Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka).
Slede Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka), Boris Tadić (Demokratska stranka), Velimir Ilić (Nova Srbija), Ištvan Pastor (Madjarska koalicija), Marijan Rističević (Koalicija Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka), Čedomir Jovanović (Liberalno-demokratska partija), Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije) i Milanka Karić (Pokret Snaga Srbije).
Na sam dan glasanja, u nedelju, od sedam do 20 sati dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava.
Sva biračka mesta u Srbiji moraju u nedelju da budu otvorena neprekidno od 7 do 20 sati, kada se završava glasanje, a biračima je obezbedjeno tajno glasanje.
Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja mora biti omogućeno da glasaju, a na biračkom mestu nije dozvoljena upotreba mobilnih telefona i ostalih sredstava komuniciranja.
Svaki birač glasa lično na overenim glasačkim listićima i samo jednom, a pri dolasku na biračko mesto mora da pokaže ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu, posle čega se UV-lampom na kažiprstu desne ruke utvrdjuje da li je već ranije glasao.
Potom član odbora zaokružuje redni broj i birač se potpisuje u birački spisak, uzima glasački listić i kažiprst desne ruke mu se označava sprejom.
Birač glasa zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata, ubacuje listić u glasačku kutiju i napušta biračko mesto.
Pripadnici policije na dužnosti mogu da udju na biračko mesto samo ako su na njemu narušeni red i mir, na poziv predsednika biračkog odbora.
Strankama i udruženjima gradjana koje imaju kandidate, biće izdvojeno 421,7 miliona dinara iz budžetske rezerve.
Devet predsedničkih kandidata podeliće sumu od 84.333.274 dinara na jednake delove, što je oko 9.370.363,67 dinara ili oko 117.000 evra.
Takodje, Skupštini Srbije odobreno je 669.403.975 dinara za sprovodjenje izbora. Od 80 odsto preostalog iznosa, oko 337.333.367 dinara, odnosno nešto više od četiri miliona evra, biće isplaćeno stranci čiji kandidat pobedi na predsedničkim izborima.
Sredstva iz privatnih izvora za predsedničke kandidate ne mogu preći 20 odsto od iznosa sredstava koja je stranka ili grupa predlagača dobila iz budžeta za organizovanje kampanje.
Zakonom o finansiranju političkih stranaka sredstva za pokriće troškova izborne kampanje obezbedjuju se u godini u kojoj se održavaju redovni izbori i to u iznosu od 0,1 odsto budžeta Republike (umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja), za godinu za koju se budžet donosi.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.