• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stranac koji je dao srce za Srbiju - Arčibald Rajs

 Danijela Pašić
Autor Danijela Pašić
Izvor mondo.rs

Za njega su u Vrhovnoj komandi srpske Vojske u Velikom ratu govorili da vredi kao divizija. Na njegovoj počasnoj sablji ugravirano je "Vojnik pravde, istine i prava".Čujte Srbi, on nije bio Srbin ali je svoje srce ostavio na Kajmakčalanu

 Arčibald Rajs - Prvi svetski rat - biografija - citati Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović
 Arčibald Rajs - Prvi svetski rat - biografija - citati Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Danas, kada Kriminаlističko-policijska аkаdemija u Beogradu slavi svoj dan, objavljujemo prvi deo priče o njenom osnivaču, doktoru Arčibaldu Rajsu.

Malo je ljudi u istoriji Srbije koji nisu pripadnici srpskog naroda, ali su svoj život, znanje, vrhunsko obrazovanje, ali i svoje srce bukvalno zaveštali našoj zemlji.

Zbog toga naredne redove posvećujemo doktoru Rajsu, saborcu naših slavnih predaka, koji su u Velikom ratu krvlju i životima, zajedno sa njim, ispisali najsvetlije stranice srpske istorije.

Bio je svestrani naučnik, humanista i iskreni zaljubljenik u Srbiju, njene ljude i prirodu, ali i oštri kritičar osobina njenih vladara i samog naroda.

Kao istaknuti kriminalistički praktičar, svetski ekspert i univerzitetski profesor, na vrhuncu svoje karijere pozvan je te 1914. godine od strane srpske vlade da kao neutralni islednik istražuje ratne zločine na teritoriji Srbije. Iako je, u početku, izgledalo da taj njegov put neće dugo trajati, ispostavilo se, kažu istoričari, da je reč o sudbinskoj prekretnici u njegovom životu, pošto je do svoje smrti ostao u Srbiji, u njoj je i sahranjen i sve svoje njoj je i ostavio.

Naturalizovani Švajcarac, Nemac po poreklu, imao je i jevrejske krvi, bio je hemičar po obrazovanju, a kriminolog po zanimanju...osnovao je Institut za policijske nauke i kriminalistiku u Lozani, bio je i profesor tamošnjeg univerziteta, organizovao je policijsku službe u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama, a izuzetan je i njegov doprinos u oblasti istraživanja ratnih zločina.

Po dolasku u Srbiju najveća nezvanična titula koju je dobio je - veliki prijatelj srpskog naroda, ali je svoj ogroman doprinos dao u istrazi zločina, širenju prave slike o Srbima u svetu pošto je na sebe preuzeo i ulogu ratnog reportera, a autor je i brojnih knjiga i tekstova o Srbiji. I to nije sve - Rajs je i počasni kapetan srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

BUNTOVNIK OD ROĐENJA

 Arčibald Rajs - Prvi svetski rat - biografija - citati Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Rudolf Arčibald Rajs rođen je 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden, kao osmo od desetoro dece veleposednika Ferdinanda Rajsa i Pauline Zabine Ane Gabrijele.

Milić Petrović u biografskim podacima o Rajsu posebno apostrofira činjenicu da je kao osmo od devetoro dece Rajs vrlo rano napustio svoju porodicu (protestanata sa juga Nemačke), a kasnije je prekinuo i svaki kontakt s njom.

"Nemački identitet zamenio je švajcarskim, a potom se identifikovao sa srpskim nacionalnim bićem. Nedostatak ljubavi iz detinjstva nadoknađivao je druženjem sa kolegama u Švajcarskoj i ratnim drugovima u Srbiji. Umesto germanske uzdržanosti i poslušnostim prihvatio je romansko slobodoumlje, a kasnije i srpsku neposrednost, demokratičnost i slobodarski duh", navodi Petrović u katalogu Istorijskog muzeja Srbije.

I Zdenko Levental u knjizi "Švajcarac na Kajmakčalanu" piše da je Rajs kao dečak doživeo brojne porodične neprijatnosti i nemire, da mu je otac bio suviše strog, sitničav i štedljiv...

Rajs se razlikovao i od svojih vršnjaka - još kao učenik, tvrdi njegova nećaka Ilza Cimer Lukendbah - bio je neka vrsta "čudaka", "pomalo nepristupačan".

"Pretpostavka da je Rajs okrenuo leđa ocu i braći ogorčen zbog materijalnih sukoba oko imanja i nasleđa teško se može prihvatiti kao objašnjenje njegovog prekida sa porodicom i Nemačkom...Uzroci njegove pobune svakako su se nalazili u nekoj dubljoj oblasti duševnih trauma, možda u nedostatku topline, u nerazumevanju i zapostavljanju kad je još bio dečak", kaže Levental.

 Arčibald Rajs - Prvi svetski rat - biografija - citati Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović



NAUČNIK SVETSKOG GLASA

Posle nesrećnog detinjstva i školovanja u konzervativnoj nemačkoj sredini, stižu mnogo bolji dani za Rajsa, koji odlazi na studije u Švajcarsku i tu se za njega otvara jedan sasvim novi svet. Po završetku studija i sticanju doktorata iz prirodnih nauka, do odlaska s lozanske katedre za zaraćenu Srbiju, "Rajsova zvezda izuzetno sposobnog stručnjaka na švajcarskom i na svetskom nebu zablistala je kao meteor", ističe Levental.

Sva dostignuća koja su Rajsa digla u zvezde tadašnje naučne scene u svetu teško je i nabrojati - postao je doktor hemije 1898. na Univerzitetu u Lozani, izabran je za vanrednog profesora kriminalistike 1906. godine, osnivač je čuvenog Instituta za tehničku policiju i kriminalistiku u Lozani. Učestvovao je ličnim sredstvima u opremanju Instituta u Lozani, a u pitanju je jedini Institut od sličnih institucija u Evropi i svetu, koji traje više od jednog veka (poseban doprinos Instituta je identifikacija počinilaca krivičnih dela pomoću otiska prsta i šake).

Rajsa je državni savet Kantona Vo proglasio na predlog Univerziteta, za počasnog profesora, a 1899. posta je viši asistent za fotohemiju i naučnu fotografiju na Univerzitetu u Lozani, dok je 1901. postao privatni docent za tu oblast.

Poznato je i da Rajs 1902. godine uvodi predmet Sudska fotografija, a ubrzo i Policijska tehnika - kriminalistika. Više od 200 puta su mu štampani naučni radovi, a o njemu i temama kojima se bavio izašlo je više od 100 tekstova.

Rajs je organizovao institute za policiju u Brazilu i Rusiji i afirmisao je naučni pristup kriminalistici i njenu modernizaciju kroz brojne naučne radove, predavanja, sudska veštačenja..

Početkom 20 veka Rajs je uživao veliki ugled u svetu. Bio je jedan od tri najveća kriminologa svog vremena, a poredili su ga i sa Šerlokom Holmsom. Za svoj rad u oblasti kriminalistike odlikovan je ordenima Španije, Srbije, Luksemburga, Rumunije, Grčke, Francuske i Rusije.

Rajs je inače, prvo stekao ugled kao naučni fotograf, zatim kao kriminolog, a potom i kao islednik ratnih zločina i ratni dopisnik. Mesto zločina - bila je Srbija.

 Arčibald Rajs - Prvi svetski rat - biografija - citati Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović


VITEZ ČASTI, VITEZ PERA

Rajsa je u jesen te ratne 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije. U Nišu ga je primio predsednik Vlade Nikola Pašić i rekao mu: "Trebamo jednog iskrenog prijatelja, koji zna posmatrati. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli".

Upravo to je i učinio. Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.

O razmerama masovnih ratnih zločina i kršenju međunarodnih konvencija, informisao je međunarodnu javnost. Bio je ratni dopisnik tri ugledna evropska lista - Gazzete de Lausanne, Le petit Parisen i De Telegraf.Kako ističe srpska Kriminalističko-policijska akademija u jednoj publikaciji o Rajsu, njegova knjiga "Kako su Austro-Mađari ratovali u Srbiji", objavljena u Francuskoj 1916. godine dostigla je tiraž od čak 80.000 primeraka.

Posle proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine, obavio je uviđaje i u svim mestima kroz koje je prolazio. Za vreme Prvog svetskog rata napisao je dve knjige i oko 800 članaka o Srbima, kojima je svetu prikazao i dokumentovao zlodela koja su učinjena od strane Austro-Ugara, Nemaca i Bugara.

Rajs je napisao više knjiga sa ratnom tematikom od kojih su četiri objavljene na srpskom jeziku. Najpoznatija je Rajsova knjiga-zavetni tekst "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", koju mnogi zovu srpskom biblijom i koja je od 1997-2015 godine doživela 45 izdanja.

U svojim ratnim memoarima Rajs sa talentom književnika oslikava ratna zbivanja. Pristup mu je naučno-faktografski, ponekad emocionalan, sa primesama romantizma. Poznato je i da ga je srpski pesnik Vojislav Ilić mlađi nazvao "Vitezom pera".



OTVARAO GROBOVE, PREGLEDAO LEŠEVE, OTKRIO ISTINU O SRBIJI

O svom radu na istrazi zločina Rajs kaže: "Nisam se zadovoljio tim da saslušam stotine austrijskih zarobljenika i stotine očevidaca. Odlazio sam na lice mesta, ponekad usred topovske paljbe, da bih se uverio o svemu što se moglo utvrditi. Otvarao sam grobove, pregledao leševe i ranjenike, posetio bombardovane varoši, ulazio u kuće i vršio fotografisanja i tehnička ispitivanja na najsavremeniji način. Ukratko, činio sam sve da bih otkrio i proverio činjenice koje sam objavio".

BIO I "LOVAC NA VAMPIRE"

Malo poznatu priču o Rajsu nedavno je objavio "Politikin zabavnik". Naime, svetski priznati kriminolog rešio je slučaj ubistva devojke 1920. godine u beogradskoj Savamali. Tih dana Beogradom se pronela priča da je devojku u stanu u Gavrila Principa ubio vampir, a tragovi koji su ukazivali na to bila je rana na vratu i bledilo "kao da je ostala bez kapi krvi". Ispostavilo se, kako je posle uviđaja utvrdio Rajs, da je devojka stradala od železničke petarde koju je u stanu ostavio bivši vlasnik. Devojka je petardu stavila na sebe, misleći da je u pitanju nakit i kada je eksplodirala nanela joj je više rana, uključujući i onu na vratu. Pre nego što je slučaj rešen, na Zelenom vencu naglo je skočila prodaja belog luka, a Savamalci su masovno obilazili okolne ritove da bi tražili glogov kolac.



Rezultati Rajsovog rada bile su činjenice - da su austrougari u Srbiji počinili strašne ratne zločine - da je upotrebljavana zabranjena eksplozivna municija proizvedena u fabrici kraj Beča, da su bombardovani nebranjeni gradovi kada u njima nije bilo vojnika i noću kad stanovništvo spava, da su razarane kulturne, naučne, obrazovne i druge ustanove srpskog naroda. Nakon bombardovanja, sledilo je paljenje kuća, pljačka drevnih srpskih crkava i manastira, državnih arhiva...

Ubrojao je Rajs u stravične zločine i masakriranje mirnog civilnog stanovništva od deteta u kolevci do staraca, silovanje devojaka i žena u manastirima. Zločini su vršeni bajonetima, noževima, specijalnim gvožđima za mučenje, ljudi su vešani streljani, živi zatrpavani u rake.

Svedočio je Rajs i o zločinima Bugara, koji su pored drugih zločina, odmah poubijali brojne sveštenike, učitelje, trgovce i druge ugledne ljude, spalili ili odneli srpske knjige, vršili bugarizaciju srpskih prezimena, deportovali Srbe u nezdrave krajeve Bugarske i Turske "gde "Turci bolje muče", dali "na poklon" 8.000 srpskih devojčica od 10 do 14 godina u hareme turskih aga i begova...

Oduševljavao se ponašanjem, poštenjem i samilošću srpske vojske za koju kaže da "ne želi da se sveti". "Srpski vojnici su se zaista besprekorno ponašali. Ulogoreni, gotovo bez zaklona u početku i trpeći osetnu zimu te godine, oni nisu hteli da poseku ni jedno drvo. Nikad nisu uzeli ni najmanju sitnicu, a da ne plate. A sve od njih naplaćivano je vrlo skupo".On piše i o samilosti srpskih vojnika prema neprijateljskim vojnicima "sa kojima dele poslednje parče hleba i hrane ih bolje od svoje vojske".

Svoje nalaze i rezultate istraga Rajs je dostavljao srpskoj vladi, "Međutim, veličina Rajsa je u tom što je spoznao da svet neće lako poverovati u zločine Austrougara i njegove nalaze. Mudro se latio dopisničke uloge za ugledne neutralne listove u Švajcarskoj, Francuskoj, Holandiji preko kog se obraćao velikom broju čitalaca u svetu", ističe Milić Petrović.

Zahvaljujući tim izveštajima dr Arčibalda Rajsa, kao nepristrasnog stručnjaka iz neutralne zemlje, istina o zločinima Austrougara, Nemaca i Bugara nad srpskim civilima prikazana je svetskoj javnosti u presudnim trenucima za Srbiju.

rajs
Izvor: YouTube



Nakon stravičnog bilansa svog rada u Srbiji i sagledavanja brojnih dokaza o masovnim zločinima i brojnom kršenju međunarodnih konvencija čiji je cilj bio zatiranje jednog naroda, Rajs zauzima stav: "Pred zločinom nema neutralnosti".


Svoju veliku popularnost Rajs je u Srbiji stekao ne samo zahvaljujući svom radu, već i ličnoj hrabrosti - koju je pokazao prosustvom na prvim borbenim linijama.Rajs je i danas najpoznatiji strani dobrovoljac srpske vojske. Dva puta je posebno pomenut i pohvaljen u dnevnim zapovestima srpske vojske, marta 1917. i decembra 1919. godine, a komandant Prve armije Petar Bojović naročito je istakao Rajsovo požrtvovanje prilikom isleđivanja jednog namernog bombardovanje bolnica od strane Nemaca.

Ipak, nisu nagrade, pohvale i ordenje ostavile najjači utisak na Rajsa - već nešto drugo - zahvalnost naroda. Tako je na posebnom mestu čuvao obaveštenje koje su mu povodom rođendana uputili građani varošice Krupanj u znak blagodarnosti, a i skroman darak - par opanaka s kajišima, par čarapa, par tozluka s podvezicama i kremen pištolj iz tog kraja. Rajs je 1922. postao i počasni građanin Mačvanskog Prnjavora, sela u kom su tokom rata počinjeni stravični zločini i o kojima je Rajs izvestio ceo svet.

DA LI ĆE MU SE SRBIJA ODUŽITI

Od prošle godine radi Inicijativni odbor koji sakuplja peticiju da se u Pionirskom parku postavi spomen obeležje Arčibaldu Rajsu, njegova kuća na Topčideru uredi i pretvori u spomen dom, a njegovo delo "Čujte, Srbi" uvrsti u nastavni program osnovnih škola. Član tog odbora Nebojša Vukeljić najviše je doprineo prikupljanju podataka o Rajsu koji su objavljeni u ovom tekstu i za MONDO kaže da očekuje skori uspeh svih pokrenutih inicijativa.



Kao počasni predsednik Odbora za očuvanje sećanja na izginule srpske vojnike u Prvom svetskom ratu, organizovao je podizanje spomen kosturnice u Mačvanskom Prnjavoru 1922. godine, Doma Ratnika u Beogradu, podizanje spomenika izginulim ratnicima širom zemlje, obeležavanje godišnjica jedinica, obilazak ratišta, pisao prigodne članke...

I tu se nije zaustavilo dobročiniteljstvo Rajsa prema Srbiji - za pomoć Srbiji u ratu dao je sopstvena sredstva, a honorare od radova objavljenih u toku rata slao je srpskom fondu za siročad. Organizovao je i prijem srpske dece i izbeglica u Švajcarskoj i na Korzici.

Rajs se vratio u Beograd sa oslobodiocima 1. novembra 1918. godine, a u posleratnom periodu (1918-1921), dao je ostavku na profesorsko mesto u Lozani i definitivno se nastanio u Beogradu, sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji.

O Rajsovom životu u posleratnom periodu u Beogradu i Srbiji, neslaganjima sa tadašnjim vlastima koje su tragično uticale i na okončanje njegovog života, čitajte u tekstu koji objavljujemo sledeće nedelje.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 43

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Nikola Najveći Delija

"Čujte Srbi,čuvajte se sebe"...

Serbia forever

Umro je tako, što je naišao na seljaka koji bije konja, on mu je rekao da je pretovaren i izgladneo i da ga ne bije! Seljak mu je odgovorio da se to njega ne tiče i da ako mu se ne svidja, može da se vrati u njegovu Švajcarsku!? Posle toga mu je pozlilo i ubrzo je umro.

Ланми

@Serbia forever Постоји ли веродостојан извор ове информације? Звучи могуће, а звучи и као прича какве ми Срби врло често волимо да преувеличамо, да не кажем измислимо ради наше добро познате епске поезије.

 Arčibald Rajs - Prvi svetski rat - biografija - citati