Povodom petogodišnjice ubistva Zorana Đinđića, šefovi diplomatija Francuske i Švedske su mu odali počast u zajedničkom tekstu. Amerika se seća Đinđića kao istinskog prijatelja i hrabrog lidera, saopštila je ambasada SAD. Godišnjica ubistva obeležena i u Nemačkoj.
Povodom petogodišnjice ubistva Zorana Đinđića, šefovi diplomatija Francuske i Švedske, Bernar Kušner i Karl Bilt su mu odali počast u zajedničkom tekstu koji je objavljen u francuskom "Figarou", španskom "Paisu", američkom "Herald Tribjunu", a od domaće štampe u "Blicu".
MONDO u celosti prenosi ovaj tekst.
"Prošlo je već pet godina! Obojica smo dobro poznavali Zorana Đinđića, sećamo se njegovih dubokih ubeđenja, koliko je ljubavi imao za svoju lepu zemlju, koliko je bio ubeđen da ova zemlja treba da ubrza svoj put ka Evropskoj uniji.
Evropsku uniju su tada činile samo 15 zemalja članica, Zoran je znao da će joj se njegova zemlja uskoro priključiti. Danas, mi kao i mnogi drugi, duboko žalimo zbog njegove smrti, neverica koja nas je obuzela tog 12. marta 2003. zbog njegovog ubistva, zbog uništavanja nade i energije koju je on predstavaljao nisu nas napustili ni do dana današnjeg.
Danas, kao ministri inostranih poslova Francuske i Švedske, obojici nam je naročito stalo do Balkana, a posebno do Srbije. Pet godina nakon smrti Zorana Djindjića, želimo da mu odamo počast i da iskažemo naše prijateljstvo prema Srbiji.
Srbija ponovo prolazi kroz jedan težak period. Znamo kakav šok je za nju bio gubitak Kosova. Takođe smo svesni osećanja nerazumevanja koje je obuzelo naše srpske prijatelje kada su Francuska, a zatim i Švedska, prijateljske zemlje Srbije, priznale nezavisnost Kosova.
Mi smo nebrojano puta rekli, uključujući i Albancima sa Kosova, da bi našim dvema zemljama kao uostalom i mnogim drugim zemljama, bilo draže da se održala zajednica zemalja zapadnog Balkana.
Ali užasni ratovi 90-tih godina, masakri kojima su bili izloženi balkanski narodi, naneli su smrtonosni udarac Jugoslaviji. Kako je zametak ovih ratova bio na Kosovu, tako se pre tri nedelje na Kosovu i završilo raspadanje nekadašnje Jugoslavije.
Naše zemlje su priznale nezavisnost Kosova jer je postalo očigledno da drugog rešenja nema, posle skoro dve godine pregovora, gde se pred očima svih pokazala nemogućnost da se do dogovora dođe.
Koliko smo još vremena bili mogli da ostavimo da se nadvija neizvesnost? Da, mi smo preuzeli odgovornost da priznamo nezavisnost Kosova ubeđeni da bi to pomoglo Srbiji da napreduje.
Verovatno je danas našim srpskih prijateljima teško da zamisle da će i oni uskoro postati građani Evrope. Pa ipak, mi smo sigurni da će Srbija uskoro postati članica Evropske unije jer drugačije ne može biti.
To odgovara toku Istorije jer je srpski narod jedan veliki evropski narod, sam potporni stub Istorije; Srbija je, svi se u tome slažu, kičmeni stub regiona.
Naravno na Srbiji je da odluči o ritmu priključivanja. Mi želimo da Srbija dobije što je pre moguće status kandidata za Evropsku uniju i spremni smo da pomognemo njen put do priključenja. Nismo zaboravili istorijsko prijateljstvo koje vezuje naše narode sa srpskih narodom, naše zajedničke bitke.
Bićemo uz tu Srbiju, ponosnu na svoju istoriju i okrenutu budućnosti.
Želimo da Evropska unija radi sa Srbijom kako bi joj omogućila da nadoknadi svoj zaostatak. Naročito želimo da građani Srbije mogu slobodno da putuju u okviru šengenskog prostora.
Olakšani vizni režim od 1. januara, od koga jedan veliki broj srpskih državljana ima koristi, nije, po našem mišljenju, dovoljna mera: vreme je naime da Evropska unija ubrza proces sa ciljem ukidanja viza.
Zoran Đinđić je umro na današnji dan pre pet godina verujući u sposobnost njegove zemlje da se priključi Evropskoj uniji. Hajde da zajedno radimo, udruženim snagama, kako bi se njegova nada pretočila u stvarnost."
U saopštenju se navodi da je Đinđić bio srpski patriota u punom značenju te reči.
"Nakon pada Miloševića, ponudio je podeljenoj naciji snažnu viziju društvenih, ekonomskih i demokratskih reformi. Hrabro, i uprkos opstrukcijama ostrašćenog nacionalizma, radio je na približavanju Srbije transatlanskoj porodici naroda", ocenjuje ambasada SAD.
Đinđićeva vizija, navela je ambasada, nije u potpunosti ispunjena, ali nije ni nestala s njim.
Ambasada SAD je ukazala da i danas postoje snage koje su odlučne da rade na preobražaju Srbije u potpuno demokratsko i tržišno orijentisano društvo vođeno vladavinom prava.
"Verujemo da je isti onaj demokratski duh koji je Zoran Đinđić probudio 2000. godine, i danas prisutan i da će omogućiti da se Srbija okrene budućnosti uz dužno poštovanje prema prošlosti", navela je ambasda SAD u saopštenju povodom pete godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića.
Zoran Đinđić je u svakoj fazi svog političkog delovanja definisao evropsku orijentaciju Srbije, izjavio je nemački državni ministar Gernot Erler na skupu u nemačkoj fondaciji ''Fridrih Ebert'' povodom pete godišnjice od ubistva nekadašnjeg srpskog premijera.MONDO u celosti prenosi ovaj tekst.
"Prošlo je već pet godina! Obojica smo dobro poznavali Zorana Đinđića, sećamo se njegovih dubokih ubeđenja, koliko je ljubavi imao za svoju lepu zemlju, koliko je bio ubeđen da ova zemlja treba da ubrza svoj put ka Evropskoj uniji.
Evropsku uniju su tada činile samo 15 zemalja članica, Zoran je znao da će joj se njegova zemlja uskoro priključiti. Danas, mi kao i mnogi drugi, duboko žalimo zbog njegove smrti, neverica koja nas je obuzela tog 12. marta 2003. zbog njegovog ubistva, zbog uništavanja nade i energije koju je on predstavaljao nisu nas napustili ni do dana današnjeg.
Danas, kao ministri inostranih poslova Francuske i Švedske, obojici nam je naročito stalo do Balkana, a posebno do Srbije. Pet godina nakon smrti Zorana Djindjića, želimo da mu odamo počast i da iskažemo naše prijateljstvo prema Srbiji.
Srbija ponovo prolazi kroz jedan težak period. Znamo kakav šok je za nju bio gubitak Kosova. Takođe smo svesni osećanja nerazumevanja koje je obuzelo naše srpske prijatelje kada su Francuska, a zatim i Švedska, prijateljske zemlje Srbije, priznale nezavisnost Kosova.
Mi smo nebrojano puta rekli, uključujući i Albancima sa Kosova, da bi našim dvema zemljama kao uostalom i mnogim drugim zemljama, bilo draže da se održala zajednica zemalja zapadnog Balkana.
Ali užasni ratovi 90-tih godina, masakri kojima su bili izloženi balkanski narodi, naneli su smrtonosni udarac Jugoslaviji. Kako je zametak ovih ratova bio na Kosovu, tako se pre tri nedelje na Kosovu i završilo raspadanje nekadašnje Jugoslavije.
Naše zemlje su priznale nezavisnost Kosova jer je postalo očigledno da drugog rešenja nema, posle skoro dve godine pregovora, gde se pred očima svih pokazala nemogućnost da se do dogovora dođe.
Koliko smo još vremena bili mogli da ostavimo da se nadvija neizvesnost? Da, mi smo preuzeli odgovornost da priznamo nezavisnost Kosova ubeđeni da bi to pomoglo Srbiji da napreduje.
Verovatno je danas našim srpskih prijateljima teško da zamisle da će i oni uskoro postati građani Evrope. Pa ipak, mi smo sigurni da će Srbija uskoro postati članica Evropske unije jer drugačije ne može biti.
To odgovara toku Istorije jer je srpski narod jedan veliki evropski narod, sam potporni stub Istorije; Srbija je, svi se u tome slažu, kičmeni stub regiona.
Naravno na Srbiji je da odluči o ritmu priključivanja. Mi želimo da Srbija dobije što je pre moguće status kandidata za Evropsku uniju i spremni smo da pomognemo njen put do priključenja. Nismo zaboravili istorijsko prijateljstvo koje vezuje naše narode sa srpskih narodom, naše zajedničke bitke.
Bićemo uz tu Srbiju, ponosnu na svoju istoriju i okrenutu budućnosti.
Želimo da Evropska unija radi sa Srbijom kako bi joj omogućila da nadoknadi svoj zaostatak. Naročito želimo da građani Srbije mogu slobodno da putuju u okviru šengenskog prostora.
Olakšani vizni režim od 1. januara, od koga jedan veliki broj srpskih državljana ima koristi, nije, po našem mišljenju, dovoljna mera: vreme je naime da Evropska unija ubrza proces sa ciljem ukidanja viza.
Zoran Đinđić je umro na današnji dan pre pet godina verujući u sposobnost njegove zemlje da se priključi Evropskoj uniji. Hajde da zajedno radimo, udruženim snagama, kako bi se njegova nada pretočila u stvarnost."
Ambasada SAD: Njegova vizija nije nestala
Amerika se seća Zorana Đinđića kao istinskog prijatelja i hrabrog lidera svog naroda, saopštila je ambasada SAD povodom pete godišnjice ubistva premijera Srbije.U saopštenju se navodi da je Đinđić bio srpski patriota u punom značenju te reči.
"Nakon pada Miloševića, ponudio je podeljenoj naciji snažnu viziju društvenih, ekonomskih i demokratskih reformi. Hrabro, i uprkos opstrukcijama ostrašćenog nacionalizma, radio je na približavanju Srbije transatlanskoj porodici naroda", ocenjuje ambasada SAD.
Đinđićeva vizija, navela je ambasada, nije u potpunosti ispunjena, ali nije ni nestala s njim.
Ambasada SAD je ukazala da i danas postoje snage koje su odlučne da rade na preobražaju Srbije u potpuno demokratsko i tržišno orijentisano društvo vođeno vladavinom prava.
"Verujemo da je isti onaj demokratski duh koji je Zoran Đinđić probudio 2000. godine, i danas prisutan i da će omogućiti da se Srbija okrene budućnosti uz dužno poštovanje prema prošlosti", navela je ambasda SAD u saopštenju povodom pete godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića.
Nemačka ga neće zaboraviti
''Mi znamo da većina građana Srbije podržava evropske integracije. Bilo bi poželjno da na budućim izborima svi građani shvate koji političari mogu i hoće da u praksi ostvare taj kurs približvanja Srbije Evropi'', rekao je Erler.
On je dodao da bi, možda, podsećanje na nasleđe i razmišljanja Zorana Đinđića moglo pomoći građanima Srbije da se bolje orijentišu i istakao da Đinđića njegovi nemački prijatelji neće nikada zaboraviti, preneli su nemački mediji.
Naglasivši da je Đinđićeva politička vizija bila da reformisana i demokratizovana Srbija postane deo Evropske unije, političarka Demokratske stranke Gordana Čomić je rekla da ta stranka i dalje ima za najvažniji cilj da ostvari ideju svog dugogodišnjeg lidera.
''Zoran Đinđić je bio i naučnik i istraživač i hrabar politički analitičar, onoliko koliko je bio hrabar lider, i bio je, iznad svega, državnik koji je hteo da jasnu poruku podeli sa ljudima u Srbiji i ljudima u Evropi, a to je da menjamo sebe, da bismo, tako promenjeni, mogli da oblikujemo bolju budućnost za sve'', rekla je Čomićeva na skupu koji su organizovali Fondacija ''Fidrih Ebert'' i Društvo za jugoistočnu Evropu.
(MONDO/agencije)
