Državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin koji je istakao da Srbija neće dozvoliti reviziju istorije i da budu zaboravljeni zločini nad srpskim narodom.

On je rekao i da je 75 godina premalo vremena da bi taj veliki zločin bio zaboravljen i da bi se izmešale istorijske uloge "da se više ne bi znalo ko je žrtva a ko dželat".

"Nećemo dozvoliti da se i jedan zločin koji je učinjen našem narodu zaboravi i relativizuje i gurne negde u stranu", rekao je Vulin dodavši da iz događaja u prošlosti izvlačimo pouku za budućnost.

On je rekao i da je Srbija ponosna na držanje svog naroda tokom ratova i da srpski narod nikada nije izabrao pogrešnu stranu.

"Ponosni smo na držanje heroja koji su uvek znali da je sloboda vrednija od života. Srpski narod nikada nije izabrao pogrešnu stranu, nikada nije ugrozio ničiju drugu slobodu ali je bio spreman da brani svoju", rekao je Vulin.

Na Spomenik stradalima vence i cveće su položili zamenik gradonačelniak Beograda Andreja Mladenović, predstavnici udruženja koja neguju oslobodilačke tradicije i građani.

Period Drugog svetskog rata bio je obeležen ne retko masovnim zločinima nad civilnim stanovništvom. 

U nizu tragičnih događaja koji su se odigrali u tada okupiranoj Srbiji, po svojim efektima posebno se izdvaja zločin počinjen na beogradskom trgu Terazije 17. avgusta 1941. godine.

Toga dana nemačke okupacione vlasti obesile su na stubove javne rasvete petoricu Beograđana optuženih za pružanje otpora.

U spomen na tragično stradale sugrađane, grad Beograd je na Terazijama, kod Igumanovljeve palate, 1983. godine postavio Spomenik obešenim rodoljubima, delo akademskog vajara Nikole Jankovića.

U neposrednoj blizini spomenika je postavljena spomen-ploča sa epitafom:

Borcima za slobodu koje su fašistički okupatori obesili na Terazijama 17. avgusta 1941. godine: Jovanu Jankoviću, radniku, Ratku Jeviću, zemljoradniku, Velimiru Jovanoviću, zemljoradniku, Svetislavu Milinu, radniku, Miloradu Pokrajcu, učeniku.