Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić potvrdila je večeras za Tanjug da je predsednik EK Žan-Klod Junker odgovorio na pismo premijera Srbije Aleksandra Vučića i da je u pismu izrazio zabrinutost povodom najnovijeg razvoja situacije u odnosima između Srbije i Hrvatske.

On je u pismu pozvao na povratak konkstruktivnom bilateralnom angažovanju.

POŠTOVANJE PREMA ŽRTVAMA RATNIH ZLOČINA JE OBAVEZNO

Kako je naglasio Junker, EK je u okviru svojih nadležnosti uvek bila snažno posvećena obezbeđivanju poštovanja prema žrtvama i sećanja na počinjene ratne zločine u Evropi.

Zakonodavstvo EU smatra krivičnim delima zločine iz mržnje na nacionalnoj osnovi i/ili javno podsticanje na nasilje ili mržnju (uključujući javno odobravanje, negiranje ili grubo trivijalizovanje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti ili ratnih zločina).

Prema zakonodavstvu EU, države članice EU su dužne da osiguraju da ti zločini budu kažnjivi dok se od zemalja koje teže članstvu očekuje da se ponašaju u skladu sa tim zakonom.

Kako je istakao predsednik EK, dug put ka pomirenju između naroda zahteva zajedničke i iskrene napore svih strana i na svim nivoima kako bi se priznali činovi nepravde iz prošlosti bez predrasuda i zajedno prevazišli, pripremajući tako teren za zajedničku budućnost zasnovanu na saradnji.

Sva otvorena pitanja moraju se rešavati kroz konstruktivan bilateralni dijalog i uz međusobno poštovanje.

U interesu je celog regiona da se vrati takvom duhu i diskursu.

BRISEL DA REAGUJE

Srpski premijer Aleksandar Vučić je od Brisela zatražio da se reaguje na ponašanje Hrvatske kao članice Evropske Unije, koja se prema Srbiji, kako to ističu iz Beograda, ponaša huškački i konstantno narušava regionalne odnose.

Vučić je početkom avgusta saopštio da je u ime Vlade Republike Srbije uputio pismo predsedniku Evropske komisije Žan Klodu Junkeru, visokoj predstavnici Federiki Mogerini, komesaru Johanesu Hanu i predsedniku EP Martinu Šulcu, u kojem je ukazao na situaciju u regionu i neophodnost očuvanja mira i političke stabilnosti, kao i na "ogoljenu antisrpsku politiku" koja se vodi, pre svega, u Hrvatskoj.

Rekao je da su u tom pismu faktografski navedeni događaji koji negativno utiču na očuvanje mira i političke stabilnosti u regionu. "Naveli smo to sa čim smo se sve suočavali u prethodnom periodu, i faktografski pokazali šta je to što je Srbija morala da istrpi u prethodnom periodu." 

"Od podizanja spomenika istaknutim teroristima pravosnažno osuđenim u zemljama EU, do rehabilitacije i ukidanja presude zločincima iz Drugog svetskog rata i poslednjih ratova, do toga da lica koja su osuđena u Srbiji, a koja su ustupljena za izdržavanje kazne u Hrvatskoj danas je ne izdržavaju već se brčkaju na moru jer su navodno bolesni"“, objasnio je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Prema Vučićevim rečima, postoji bezbroj stvari koje govore o tome kako i na koji način se pre svega u Hrvatskoj vodi jedna ogoljena antisrpska politika. 

"Srbija nije provocirala, samo je zauzela poziciju da se nije saglasila sa potezima koji se tiču Branimira Glavaša, Mire Barešića i Alojzija Stepinca i uputila proteste tim povodom", rekao je Vučić

SKANDAL ZVANI MILANOVIĆ

Posebno je ulje na vatru dodato bivši premijer (a nada se i budući posle predstojećih izbora), Zoran Milanović.

Milanović je izazvao buru u regionu nakon skandaloznih izjava o Srbiji kao "šaki jada" i uvredama na račun Aleksandra Vučića i Predsednika Tomislava Nikolića, ali i u odnosu na vlast u Bosni i Hercegovini

Premijer Vučić je potom sazvao sastanak sa članovima diplomatskog kora u Beogradu na kome je ukazao na ponašanje Hrvatske ali i da to neće promeniti ponašanje Srbije.

"Insistirao sam da je Srbiji cilj stabilnost u regionu. U skladu sa tim sam govorio i o politici, o merama koje je Srbija preduzela. Naglasio sam, a verujem da će se i Ivica Dačič složiti sa tim, vodićemo politiku uzdražavanja, neodgovaranja, politiku ćutanja. Mi se ne plašimo svoje budućnisti, ukoliko budemo morali da radimo, ali se plašimo nekih drugih stvari.", rekao je Vučić posle sastanka sa ambasadorima.

Na tom sastanku, a ni posle nega, ambasadori se nisu konkretno oglasili, što je iznerviralo vicepremijera i šefa diplomatije Ivicu Dačića.

"Predstavnici EU govore filozofski, kao da se nalaze na Tibetu. Govore da eskalacija retorike nije dobra u regionu. U Hrvatskoj i kod bošnjačkih političara postala je normalna antisrpska kampanja", rekao je Dačić, tražeći da EU progovori, a ne da koristi formulaciju "da su zabrinuti zbog teške retorike sa svih strana".

Insistiranje srpske strane na jasnim porukama Brisela je logično i politički legitimno, ali takvo je ni ponašanje Brisela. U celoj situaciji ne treba smetnuti s uma da je Hrvatska deo EU a Srbija nije i neće biti još dugi niz godina, i da nije uobičajeno da se nekoj članici "trlja na nos" nešto što ne pogađa celu EU.