Ukoliko EU i SAD "ukinu" Dejtonski sporazum i BiH uguraju u NATO zajedno s Kosovom, Srbija će izgubiti oslonac svoje vojne neutralnosti jer će deo Srba biti u Alijansi, istaknuto na okruglom stolu u Beogradu.
Vojna neutralnost Srbije, kao i mnogi drugi njeni nacionalni interesi danas se brane ne u Beogradu već u Banjaluci, Prištini i Briselu, istaknuto je na okruglom stolu "Srbija, NATO, Rusija - šta je srpski interes" koji je u beogradskom Medija centru organizovao Centar za razvoj međunarodne saradnje.
Sprečavanje ukidanja Republike Srpske i njeno utapanja u BiH, kao i predaja u borbi za Kosovo i ostavljanje na cedilu Srba i severno i južno od Ibra, omogućilo bi da te dve zemlje postanu član NATO i u tu alijansu uvedu i deo sprskog naroda, upozorio je na skupu Dragomir Anđelković iz Centra za razvoj međunarodne saradnje.
Da bi se takva situacija predupredila moraju se odbraniti srpski nacionalni interesi u Srpskoj i na Kosovu, kao i očuvati srpski nacionalni karakter u samoj Srbiji kojoj prete "amorfni Evro-Srbi".
"Ali, ne možemo se ni potpuno okrenuti Rusiji, jer smo okruženi zemljama članicama NATO, koje nam mogu naneti mnogo zla. Moramo plaćati nekakav reket NATO-u ali i imati crvene linije", "nacrtao" je problem Anđelković.
O tome kakva je uloga NATO u savremenom svetu na skupu, kojem su prisustvovali, između ostalih i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin, narodni poslanici Miroslav Lazanski i Jovan Palalić, nekadašnji ministri inostranih poslova Jugoslavije Vladislav Jovanović i Živadin Jovanović, govornici su bili jednoglasni a opšti stav je najbolje prestavio ruski ambasador.
"NATO služi za održavanje dominantne pozicije SAD u svetu i držanje Brisela pod kontrolom Vašingtona. Uvek su spremni da udare ali nikada da preuzmu odgovornost za posledice tako izazvanih problema, videli smo to od Srbije, preko Avganistana, Iraka i Libije, do Sirije. Recimo u Srbiji bi bolje bi bilo da se NATO bavi čišćenjem onog smrtonosnog tovara koji je ostavio iza sebe (u NATO bombardovanju) nego da se bavi izmišljotinama protiv Rusije i sponzoriše Kosovo", rekao je Čepurin.
Ako je uloga NATO mirotvorna, zašto sada Amerikanci imaju više vojnih baza u Evropi nego za vreme Hladnog rata, pita se Živorad Jovanović, nekadašnji šef diplomatije Jugoslavije.
Nekoliko govornika je istaklo da je u Srbiji narod rusofilski a elita i deo medija "pro-zapadni". Vojni analitičar i narodni poslanik Miroslav Lazanski ističe da su antiruski naslovi u novinama samo odraz toga koliko je ko uložio u "meku moć".
"A nije nikakva tajna da je Zapad tu dao mnogo više novca", rekao je Lazanski.
U situaciji kada se Srpska jedva odbranila od krizne situacije u vezi sa referendumom o Danu Republike, a iz Brisela stižu ultimatumi oko srpske imovine na Kosovu, poslanik Lazanski predlaže - da se čeka.
"Trebalo bi sačekati da vidimo šta bi to EU mogla da uradi ako odbijemo da predamo Prištini imovinu Telekoma Srbije i Trepče. Mi imamo pravnu osnovu, a oni...", rekao je Lazanski.
Pitanje ulaska Srbije u NATO možda ne bi trebalo ni da se postavlja jer, kako je rekao Jovan Palalić, narodni poslanik i član delegacije Srbije pri Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB, bivše članice SSSR, "novi Varšavski pakt"), Narodna skupština je o tome odlučila kada je 2007. donela odluku o vojnoj neutralnosti.
On ističe da bi ubuduće Srbija ne samo trebalo da nastavi vojno-tehničku saradnju sa Rusijom, nego je još pojača.
"Tu nam je potreban potpuna ravnoteža. NATO vojska ima sporazumima iz 2013. i 2014. godine imunitet na teritoriji Srbije i učestvujemo u NATO mirovnim misijama. Zašto ne bi isti status imala i ruska vojska, a mi učestvovali u misijama ODKB", pita Palalić.
