Skupština: Ko negira genocid ide u zatvor

Neophodno je da genocid ili ratni zločin budu utvrđeni pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda.

Na ovaj način ispunjavamo obavezu iz odluke Saveta EU.

Najveće izmene tiču se krivičnih dela u privredi, a uvodena su i nova krivična dela, poput proganjanja - ugrožavanja nečije sigurnosti putem društvenih mreža.

Postoji i krivično delo prinudno zaključivanje braka.

Ko osakati spoljne delove ženskog polnog organa, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Pod to krivično delo obuhvaćena je i stavka da ko navede ženu da se podvrgne sakaćenju svog polnog organa ili joj u tome pomogne kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Kazna zatvorom od dve do 10 godina predviđena je ukoliko usled nastalih povreda žena premine.

Krivično delo "proganjanje" biće kažnjivo do tri godine zatvora, a ako dođe do najtežih posledica kazna, uz novčanu, može da bude i do 10 godina.

Pod progonjenjem se smatra da pojedinac koji je dao sebi slobodu da bilo nepoznatu ili poznatu osobu uhodi, šalje joj pisma ili poruke različitog karaktera i slično.

Krivično delo polno uznemiravanje je kažnjivo kada poslodavac pozove zaposlenog ili zaposlenu i prema njemu se ponaša lascivno, bilo verbalno bilo neverbalno. To neće moći da se radi ni na javnom mestu.

Za to krivično delo predviđena je novčana kazna, ili zatvor do šest meseci, dok za prinudni brak, Krivični zakonik predviđa kaznu zatvora do tri godine.

Kada je reč o krivičnim delima protiv privrede, sedam krivičnih dela su nova.

Nova krivična dela su prevare u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti i zloupotrebe u postupku privatizacije.

Značajna izmena jeste dekriminalizacija dva krivična dela protiv privrede.

Prvo delo je zloupotreba ovlašćenja u privredi, a drugo izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića.

Bankama stoje na raspolaganju tehničke i organizacione mogućnosti kojima se može onemogućiti korišćenje kreditnih i debitnih kartica bez pokrića, što znači da je moguća druga vrsta sankcija, tako da krivično pravna zaštita više nije nužna.

Pooštravaju se i kazne za krivična dela nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi.

Nedozvoljeni prelasci granice i krijumčarenje ljudi znatno su učestali od početka migrantske krize. Cilj pooštravanja kazne jeste da se spreči iskorišćavanje ljudske nesreće migranata.

ODUZIMANJU IMOVINE STEČENE KRIMINALOM

Skupština Srbije usvojila je večeras izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kojima je proširen krug krivičnih dela na koji se zakon primenjuje, a u cilju efikasnije borbe protiv kriminala.

Novim rešenjima izmenjen je postupak oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, koji bi ubuduće trebalo da bude efikasniji.

Zakon će ubuduće važiti i za krivično delo teško ubistvo učinjeno pri razbojništvu ili razbojničkom krađom ili iz koristoljublja, kao i krivična dela protiv intelektualne svojine.

Primenjivaće se i na tešku krađu i prevaru u osiguranju i neka krivična dela protiv privrede, poput neovlašćene upotrebe tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, prouzrokovanje stečaja i nedozvoljene trgovine.

Pored ostalog, predviđena je i mogućnost oduzimanja druge imovine iste vrednosti, ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće.

Izmenjen je postupak oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, pa će vlasnik imovine protiv koga je podnet zahtev za privremeno oduzimanje imovine imati rok od 15 dana da dostavi odgovor na zahtev i pruži dokaze o tome kako je zakonito stekao imovinu, a ukinut je prigovor kao pravni lek na rešenje suda kojim se odlučuje o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine.

U tom smislu se zadržava samo žalba, o kojoj odlučuje drugostepeni sud.

Produžen je rok u kome javni tužilac može da podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela sa tri na šest meseci od dostavljanja osuđujuće pravosnažne presude.

Pored ostalog, Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom se dodaje nadležnost da upravlja imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama UN i drugih međunarodnih organizacija čiji je Srbija član.