Po optužnici Blanuša je navodno dozvolio 28. juna 2001. da NN lica odvedu Miloševića iz zatvora, a potom ga prebace u pritvor Haškog tribunala, gde je umro 11. marta 2006.

Istom presudom Blanuša je zbog nedostatka dokaza oslobođen optužbi da neovlašćeno objavio knjigu "Čuvao sam Miloševića", koja govori o pritvorskim danima bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića pred njegovo izručenje Hagu.

Sud je zbog zastarelosti odbio protiv Blanuše optužbu za nevlašćeno objaljivanje Miloševićevih fotografija slikanih u pritvoru.

Nakon presude Blanuša je rekao novinarima da je "pravda pobedila".

Oteglo se suđenje Slobinom "čuvaru" iz CZ-a

Presuda je izrečena na optužnicu, koju su preko punomoćnika u svojstvu oštećenih i kao tužilaca još 2005. protiv Blanuše podneli Milošević i njegova supruga Mira Marković, a pošto je tužilaštvo odbacilo njihovu krivičnu prijavu protiv Blanuše.

Milošević je u međuvremenu umro u pritvoru Haškog tribunala, a Markovićeva je više od 10 godina van Srbije. U Rusiji je dobila politički azil. Ona ima pravo da uloži žalbu na ovu presudu.

Obrazlažući presudu sudija je navela da nije dokazano da je Blanuša bez odobrenja istražnog sudije Gorana Čavline i tadašnje predsednice Okružnog suda u Beogradu Vide Petrović organizovao predaju Miloševića NN licima tako što ga je silom i prinudom iz Okružnog zatvora prebacio na heliodrom na Banjici.

Odatle je Milošević, prema neusvojenoj optužnici, helikopterom Državne bezbednosti prebačen na aerodrom u Tuzli, a odatle holandskim avionom za Hag.

Sudija je navela da sud smatra da nisu dokazane radnje opisane u optužnici, te da nema elemenata krivičnog dela otmice koja zahteva i silu, prinudu i druge radnje.

Što se tiče neovlašćenog fotografisanja Miloševića u pritvorskoj šetnji, njegovog ulaska u maricu, zatom fotografisanja njegovih knjiga koje je čitao u pritvoru, sudija je napomenula da je to delo zastarelo još 28. juna 2011. godine.

Povodom neovašćenog objavljivanja knjige sa tim fotografijama i privatnih razgovora Miloševića sa porodicom i advokatom u pritvoru, sud je zaključio da nije dokazano da je njima nastupila šteta za Miloševića i njegovu porodicu jer tokom postupka nije utvrđeno da li je i koliku imovinsku korist Blanuša sebi pribavio.

Takođe je napomenula da od oodizanja optužnice 2005. godine do 2014, kada je ona dobila taj predmet, nijedan glavni pretres (suđenje) nije bio održan.

Nakon presude Blanuša je rekao novinarima da je "pravda pobedila".

"Probaću da zaboravim ovih 16. godina. Ovo je za nauk svim mojim kolegama da vide kako je državni posao postao moj privatni problem", rekao je Blanuša ispred zgrade Višeg suda u Katanićevoj ulici.

Istorijat ovog procesa, koji je ušao u 15. godinu, krenuo je krivičnom prijavom protiv Blanuše koju je podneo punomoćnik Slobodana Miloševića, tada već pritvorenog u Haškom tribunalu.

Nakon što je nekadašnje Peto opštinsko javno tužilaštvo u maju 2002. godine odbacilo krivičnu prijavu, Miloševićev punomoćnik je 21. maja 2002. godine podneo Petom opštinskom sudu zahtev za sprovođenje istrage protiv Blanuše.

"VOLIM I JA VAS": Svi Slobini momenti (VIDEO)

 Optužnicu u ovom krivičnom postupku protiv Blanuše podigao je 2005. godine punomoćnik oštećenih kao tužioca - Slobodana Miloševića i pravnog sledbenika Mire Marković.

Tom optužnicnom Blanši se stavljaju na teret dva krivična dela zloupotreba službenog položaja, neovlašćeno fotografisanje i otmica.

Nakon što je Milošević preminuo u pritvoru tirbunala u Hagu, njegova udovica je preko punomoćnika nastavila krivično gonjenje Blanuše.

Mira Marković nije u Srbiji više od 10 godina, a u Rusiji je dobila politički azil.

Nedugo nakon izrucenja Miloševića Hagu na Vidovdan 2001. godine, tadašnji ministar pravde Vladan Batić smenio je Blanušu sa mesta upravnika CZ-a.