Neće biti američkih sankcija zbog kupovanja ruskog oružja, jer je Srbija opredeljena da bude otvorena i za sisteme naoružanja koji dolaze iz zapadnih zemalja i Kine, izjavio je potpredsednik Vlade i šef srspke diplomatije Ivica Dačić.
Dačić je rekao da je američkom direktoru za kontrolu naoružanja Tomasu Zarzeckom preneo opredeljenje Srbije da bude otvorena i da, osim ruskog, razmatra kupovinu oružja iz drugih zemalja.
"Nemamo šta da krijemo. Naš cilj je da sačuvano zemlju i sigurno ne nameravamo da ulazimo u konfrontacije sa SAD. Srbija do sada nije kupila i ne namerava da kupi sisteme naoružanja koji bi bili predmet američkih sankcija", rekao je Dacić za TV Prva.
On je ponovio da je Srbija vojno neutralna zemlja, a to ne znači da se u odbrani oslanja samo na Rusiju, vec je otvorena i za druge sisteme naoružanja.
Dačić je rekao da Eropska unija radi na svojim reformama i treba videti kako će se to odraziti na prošerenje, kao i da je pitanje kako će se Srbija i region u tim promenama snaći.
"Nisu tu samo samo reforme Unije, već i Bregzit, pa odnosi Brisela sa SAD, Kinom i Rusijom - a sve se to posredno prebija preko naših leđa. Mislim da ne treba da se usmerimo na to kada ćemo ući u Evropsku uniju, već da se usmerimo na to da zaštitimo naše nadrzavne i nacionalne interese", rekao je Dačić.
Ministar spoljnih poslova je rekao da je "mali Šengen" jedan od načina da se sami organizujemo do ulaska u EU i olakšamo život i rad građanima i privrednicima.
"Srbija je već navikla na to da joj neko nešto obeća, posebno kada je reč o EU, pa da posle to ne bude ispunjeno. Do sada je trebalo da živimo u EU, samo slušajući naše političare koji su nam godinama govorilida ulazimo u Uniju za godinu, pet, deset ili 20", rekao je Dačić.
On je rekao da smatra da Srbija treba da "brani Makrona da sada kada su svi skočili na njega" zbog priča o reformama Unije i novim uslovima za proširenje.
Srbija je izbegla sankcije, ali neke zemlje nisu...
Portal Balkanska bezbednosna mreža navodi da je Srbija, po svemu sudeći, izbegla sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog kupovine ruskog naoružanja ali postoje zemlje koje ta sudbina nije zaobišla a najveća među njima je Kina, koja je od Rusije nabavila PVO sistem S-400 i borbene avione Su-35.
Sankcije Kini američki Stejt department uveo je u septembru prošle godine, ali one nisu značile punu blokadu ekonomske, političke i bezbednosne saradnje dve zemlje.
Među "kandidatima" i Turska, Indija, Vijetnam i Indonezija, koje su naručile od Moskve oružje u iznosima koji prelaze milijardu dolara.
Portal podseća da je sve počelo 2014. godine nakon pripajanja Krima Rusiji i oružanih sukoba na istoku Ukrajine, kada su SAD i Evropska unija uvele sankcije Moskvi, među kojima i one koje se odnose na nabavku vojne opreme.
Brisel svojim članicama zabranjuje uvoz, kupovinu ili transport oružja iz Rusije ukoliko su ugovori ili sporazumi zaključeni nakon 1. avgusta 2014, a od sankcija su izuzeti oprema i usluge neophodne za održavanje opreme koja se već nalazi na teritoriji EU.
Još oštrije sankcije stupile su na snagu u avgustu 2017. godine, a reč je o zakonu pod nazivom "Suprostavljanje američkim protivnicima kroz sankcije" - CAATSA (Countering American Adversaries Through Sanctions Act), kojim je pokrenuta široka paleta sankcija protiv Rusije, Irana i Severne Koreje.
Poslednja na udaru sankcija CAATSA bila je Turska koja je nabavila sistem S-400 u vrednosti od 2,5 milijarde dolara, a to je pitanje posebno komplikovano za SAD jer je Ankara tradicionalni američki saveznik i jedna od ključnih članica NATO.