Kosovski problem je, prema rečima Harčenka, najvažniji razlog nestabilnosti regiona, ali i da ne vidi način kako bi sada pregovori mogli da budu nastavljeni.
Na predavanju "Balkanska politika Ruske Federacije" u Institutu za međunarodnu politiku i bezbednost u Beogradu, ruski ambasador je istakao i da Evropska unija nije uspela da obezbedi da se primeni ono što je dogovoreno i što postoji na papiru, a poručio je i da je "Kosovo deo Srbije, srpska zemlja" i da Srbija i njeni građani znaju šta je najbolje za nju. Rusija će podržati svaki kompromis, svako rešenje koje bude ozvaničeno pred Ujedinjenim nacijama, istakao je Bocan-Harčenko, nazivajući Kosovo i "lažnom državom".
"Ne mislim da sada postoji ijedan uslov za nastavak konstruktivnog razgovora. Jedan od preduslova je minimalna saglasnost u okviru međunarodne zajednice, ali takve saglasnosti nema. Prvi uslov je ukidanje besmislenih taksi koje je uvela Priština i koji nemaju veze sa evropskom realnošću. Takođe, treba izvršiti i pritisak na Prištinu, jer su unutrašnji odnosi na Kosovu pogoršani", rekao je Bocan-Harčenko i nastavio:
"Posle kosovskih izbora još nisu formirane institucije i sada, zaista, nema smisla pričati o nekakvom nastavku pregovora. Nastavak razgovora jeste najvažniji, ali ne na brzinu, već kada se stvore uslovi. U dosadašnjim pregovorima u Briselu postignuti su neki pomaci, potpisani su i neki sporazumi, takozvani 'Briselski sporazumi', ali EU nije imala uspeha u sprovođenju dogovorenog na terenu i zato je očekivan pad poverenja u pregovore".
U pojedinim američkim krugovima smatra se da je zapravo Rusija ta koja koči rešenje za Kosovo, jer joj odgovara ovakvo stanje, odnosno nepriznavanje "nezavisnog Kosova", pre svega zbog svojih unutrašnjih pitanja (Krim, Abhazija...), ali i zato što tako ostaje jedan od "igrača" na Zapadnom Balkanu. Kada bi se taj kosovski čvor razrešio, smatraju pojedini na Zapadu, Rusija bi "nestala" sa ovog prostora kao bitan faktor.
Sudeći prema rečima ruskog ambasadora, to, nije tako. On tvrdi da Rusija želi da se razgovori o Kosovu nastave, ali i da pregovori ne smeju da budu paravan za nametanje nekih opcija.
"Pažnja sada treba da bude usmerena na stvaranje uslova za nastavak razgovora, a ne na konačna rešenja i nagađanja. Ja ne želim da nagađam. Bilo je mnogo presedana od dezintegracije bivše Jugoslavije i tada nije bilo zabrinutosti oko menjanja granica, a sada odjednom takva zabrinutost postoji. Ne razumem zbog čega...", rekao je Bocan-Harčenko.
Vratio se 12 godina unazad, odnosno na 2007. godinu, zaključivši:
"Pokazalo se da smo mi i Srbija bili u pravu. Mi smo tražili tada da se nastave razgovori, ali, nažalost, taj stav tada nije prihvaćen. Govorili su tada drugi akteri da je svaka mogućnost kompromisa isrcpljen, da je rešenje nemoguće... Svi znamo šta se dogodilo od tada, od takozvane nezavisnosti lažne države Kosovo i drugih negativnih dešavanja, sve do poregovora u Briselu, koji sada stoje".