Specijalizovano tužilaštvo Kosova sa sedištem u Hagu usprotivilo se zahtevu odbrane nekadašnjeg komandanta OVK i donedavnog predsednika tzv. Kosova Hašima Tačija da mu se ukine pritvor i dozvoli odbrana sa slobode, a odluku o zahtevu treba da donese sud narednih dana.
Tužilaštvo je u podnesku od 21. decembra, koji je danas javno objavljen, detaljno obraložilo kako je Tači pokušavao da podriva rad Specijalizovanih veća i tužilaštva na različite načine, detaljno navodeći i rizike od ukidanja pritvora.
Tužilaštvo ističe da podnesci Tačijeve odbrane u kojima se tvrdi da su njegova podrška, napori i doprinosi da se uspostavi taj sud, bili nesebični postupci štetni za njegovu političku karijeru", zapravo ignorišu njegove napore koje je preduzimao radi podrivanja suda u poslednjih nekoliko godina, kada je optužnica postala ozbiljna pretnja, a kasnije i stvarnost.
Nedavno je, kako podseća tužilaštvo, Tači kao predsednik Kosova podneo predlog ustavnog amandmana koji bi "razjasnio" vremensku granicu (rada suda), za koji je Ustavni sud tzv. Kosova utvrdio da je neopravdan i da bi umanjio prava i slobode zagarantovane Ustavom.
"Takvi koraci teško pokazuju podršku radu suda, ali još više govore u prilog kontrastu između Tačijevih javnih izjava podrške sudu i njegovih nejavnih manevara" navodi se u podnesku tužilaštva.
Dva primera
Svoje tvrdnje tužilaštvo dalje ilustruje sa dva primera
Prvi se tiče Tačijevog zvaničnog, nejavnog pisma, američkom državnom sekretaru Majku Pompeu, kojim je prošle godine tražio od njega da predloži ključne reforme u Specijalizovanim većima, a koja su već bila usred poodmakle krivične istrage protiv najviih pripadnika OVK.
To, kako ističe tužilaštvo, nije jednostavan izraz legitimne zabrinutosti" i Tačijeva podrška sudu, što je Pompeo jasno rekao u odgovoru.
"Ukidanje ili podrivanje na bilo koji način rada, strukture ili sedišta Specijalizovaniih veća ili Specijalizovanog tužilaštva ozbiljno bi naštetilo kredibilitetu Kosova u svetu" odgovorio je Pompeo Tačiju, podseća tužilaštvo.
Drugi primer koji navodi tužilaštvo, dogodio se u jesen 2018. kada je Tači uputio privatni zahtev nekome čiji je identitet redigovan, a zahtev je bio momentalno odbijen.
"Tači je preduslovio svoj zahtev izražavajući prezir prema Specijalizovanim većima. Ovi podaci mnogo više ukazuju na trenutnu nameru i motive Tačija, od njegove uloge u uspostavljanju Specijalizovanih veća pre nekoliko godina, kada je to povisilo njegovu reputaciju kod medjunarodnih partnera i kada su izlgedi da će biti optužen izlgedali u najboljem slučaju izgledali daleko" navelo je tužilaštvo.
Beg ili ometanje svedoka
Takođe, podseća i da je Tači poslednjeg dana na funkciji predsednika, 4. novembra, dao pomilovanje optuženim članovima OVK Špresim Ukaju i Bekim Silaju, osuđenim za ratne zločine što dodatno oslikava rizike.
Posebno je ukazalo da i dalje stoje razlozi za pritvor jer postoji opasnost da će Tači pobeći kako bi izbegao suđenje, da će nastaviti da ometa postupke pred Specijalizovanim većima, uključujući - uticanje na svedoke, žrtve ili saradnike.
Razlog za pritvor je i ozbiljnost krivičnih dela za koja se tereti i činjenica da mu za to preti kazna doživotnog zatvora, kao i njegove lične karakteristike, prošlo ponašanje, sredina i uslovi u kojima živi, navelo je tužilaštvo.
Optužen je za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti zajedno sa nekadašnjim članovima glavnog štaba OVK Kadrije Vesljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem.
Ratni zločini u više od 40 mesta
U prilog svom stavu, tužilaštvo podseća da je Tači za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti širom 40 mesta za u kojima su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani.
"Zločini za koje se tereti Tači mogu za sobom povući kaznu doživotnog zatvora. Ova mogućnost doprinosi postojanju rizika da će pobeći i taj rizik će se samo povećavati kako se postupak i obelodanjivanje dokaza protiv njega bude odmicalo" ističe tužilaštvo.
Takođe, smatra da i dalje postoji rizik da će Tači ometati postupke, jer njegove bivše i sadašnje funkcije omogućavaju mobilizaciju ogromnih mreža podrške, zatim jer je javno napadao Specijalizovana veća Košova i pokušao da ih obezakoni, kao i jer je uložio napore da utiče na potencijalne svedoke.
Pored toga, na Kosovu vlada klima "zastrašivanja svedoka" koji treba da svedoče protiv članova OVK napominje tužilaštvo.
Pored ostalog, podseća i da ni sud ni tužilaštvo nemaju resurse za adekvatno praćenje kretanja optuženih po Kosovu, koji bi bili privremeno pušteni da se brane sa slobode.
"Takođe, EULEKS-ov mandat za nadgledanje se ne proteže na nadgledanje uslova putanja, niti ima resurse za to. Bez obzira od mesta gde se nalazi ako se pusti na slobodu, Tači ima sredstva i mrežu podrške da ostvari svaki od navedenih rizika" zaključilo je tužilaštvo, tražeći od suda da odbije Tačijev zahtev za ukidanje pritvora.
"Ne" za Seljimija i Krasnićija
Tužilaštvo se takođe usprotivilo zahtevu odbrane Režepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za puštanje na slobodu, ističući da nikakve alternativne mere ili uslovi pod kojima bi bili pušteni na slobodu ne umajuju rizike da će pobeći ili ometati istrage.
Obrana nekadašnjeg komandanta OVK Hašima Tačija zatražila je početkom decembra od Specijalizvanih veća Kosova da mu omoguće pritvremeno puštanje na slobodu, pa i kućni pritvor, sa ili bez dodatnih mera, kojima će se osigurati njegovo pojavljivanje pred sudom.
"Gospodin Tači se obavezuje da će se pridržavati bilo kojih takvih mera pojedinačno ili u kombinaciji, uključujući stavljanje u kućni pritvor, predaju međunarodnih putnih dokumenata i zabranu pristupa određenim mestima ili kontakata sa određenim osobama" navodeno je u podnesku Tačijevih advokata.
Oni smatraju da su ove mere sasvim dovoljne da osiguraju njegovo pojavljivanje pred sudom u Hagu, ali da ukoliko sud želi da nametne i dodatne mere Tači je, kako navode, voljan da ih ispuni.
Optužnica
U optužnici protiv Tačija i ostalih se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Čahanu, u severnoj Albaniji.
Prema navodima, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.
U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv lica za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.
(Mondo/Tanjug)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.