Treći sastanak vlast i opozicije, o izbornim uslovima i primeni preporuka ODIHR završen je bez rezultata, pa je pitanje o učešću na beogradskim izborima, za sada, ostalo bez odgovora. Ni prisustvo "stranih posmatrača" ambasadora SAD I EU, Kristofera Hila Emanuela Žiofrea nije pomoglo da se dve strane pomere sa mrtve tačke, pa su razgovori, koji su trajali duže od dva sata, prekinuti odlaskom predstavnika opozicionih stranaka iz sale.
Tok pregovora, ali i dosadašnje rezultate svi različito tumače. Dok predsednica Skupštine Ana Brnabić poručuje da "opozicija odbacuje konkretne teme i predloge, odbijajući razgovor", šefica poslaničke grupe Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić, posle sastanka rekla je da za tu poslaničku grupu "izbori bez primene svih preporuka ODIHR nisu izbori", i da je "dijalog o izmeni izbornih zakona nakon raspisanih izbora farsa".
O eventualnom bojkotu izbora, koji je deo opozicije već najavljivao kao moguć rasplet price, svoj, ali i stav međunarodne zajednice jasno je saopštio i ambasador SAD – ideja nam se ne dopada. Hil je poručio da je "interes njegove vlade da vidi implementaciju preporuka ODIHR".
"Mislimo da ljudi treba da pokušaju da reše probleme. Ali samo želim da razjasnim kako Srbija to rešava, kakve pristupe koriste, to će zaista zavisiti od Srbije i mislim da je ovaj dijalog dobro sredstvo za razmenu mišljenja, čak i ako imaju suprotstavljene stavove", rekao je Hil.
Za razgovore je rekao da, "oni nisu samo važni, već su i teški".
"Svestan da problemi i nesuglasice i dalje postoje. Želim da jasno kažem da su to veoma teška politička pitanja i da su to teška politička pitanja sa kojima ce Srbija i Srbi morati da se pozabave. Iz perspektive Vlade SAD, iz ugla drugih stranih vlada, imamo veliki interes za uspeh Srbije. Imamo veliki interes da Srbija može da reši ova pitanja. Imamo veliku želju da se preporuke ODIHR-a implementiraju. Sve to imamo, ali mi smo ovde samo posmatrači. Ovo je zaista za Srbiju i Srbe", rekao je Hil.
Prvi rok do sutra u podne
Kad je reč o daljim koracima, Ana Brnabić je posle sastanka rekla da je dala rok opoziciji da "do sutra u 12 časova dostave predlog kako dalje da se radi na preporukama ODIHR".
"Usvojiću svaki njihov predlog. Svaki njihov predlog kako raditi dalje. Do sutra u 12 časova i da nam pošalju predlog njihovih predstavnika za komisiju koja će se baviti uvidom, revizijom i kontrolom biračkog spiska", kaže Brnabić i dodaje da se to odnosi i na organizacije civilnog društva.
Osim ova dva zahteva, rečeno je i da resorna ministarstva u okviru tehničke Vlade što moraju da pre uvrste komentare organizacija civilnog društva koje su primljeni, kako bi se u narednih pet dana finalizovali zakoni i mogao da održi još jedan sastanak. Nakon toga u Skupštini bi trebalo da se organizuje javno slušanje, a potom ide u usvajanje ovih zakona.
Koji su rokovi i datumi "u igri"?
Kad je reč o datumu održavanja izbora, Brnabić je rekla da su za Beograd oni raspisani u najkasnijem mogućem terminu, a to je 2. Jun i da, prema Ustavu I zakonu, nije imala drugu opciju.
"Što se svih ostalih lokalnih izbora tiče, i dalje nudim ako žele da razgovaramo o datumu održavanja tih izbora. Ukoliko ne žele, ti izbori će se održati onda kad im je vreme, a to je jul ili avgust, ali je pravo vreme da o tom datumu razgovaramo sada", objasnila je.
Bojkot, koji je deo opozicije već pominjao, "vrti se" oko 18. aprila, jer do tada postoji prostor da se promeni zakon kojim bi se omogućile promene i izbori spojili. Krajnji rok je upravo ovaj datum jer, prema zakonu, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45, ali ni više od 60 dana. S tim u vezi, do predložene izmene Zakona o lokalnim izborima moralo bi da dođe najkasnije 45 dana pre 2. juna, dakle do 18. aprila.
Koji su zahtevi opozicije, šta vlast nudi?
Opozicija je na prethodnim sastancima iznela tri zahteva - formiranje komisije koja će proveriti birački spisak, otvaranje Radio-televizije Srbije za sve učesnike izbora i spajanje beogradskih i svih lokalnih izbora.
Vlast je prihvatila prva dva zahteva, a treći odbila, nakon čega je opozicija saopštila da ne želi da pregovara o prva dva, dok ne budu prihvaćena sva tri zahteva. Opozicija je takođe pisala OEBS-u sa zahtevom da imenuje specijalnog izaslanika koji bi bio posrednik u razgovoru vlasti i opozicije.
Ima li vremena da se preporuke primene?
Na pitanje novinara da li ima vremena da se sve preporuke ODIHR-a sprovedu na vreme do izbora 2. juna, ukoliko bi vlast i opozicija postigli dogovor o implementaciji ili ukoliko bi krenuli u implementaciju bez opozicije, Brnabić je odgovorila da sve može da se sprovede do datuma održavanja beogradskih izbora.
"Apsolutno sve može da se sprovede do 2. juna, da se promene zakoni, da se formira komisija, da imamo uvid u birački spisak i da imamo razgovore sa medijima. Ne možemo da utičemo na uredničku politiku medija. Ali opet, mi smo parlamentarci, valjda bi naša reč morala nešto da znači, pa da razgovaramo sa medijima, tako da apsolutno može sve da se stigne", istakla je Brnabić.
(Mondo.rs)