Vest da je zabranjeno postavljanje biste deda Đorđu Mihailoviću, čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, odjeknula je u javnosti, jer je ideja bila odati počast čoveku koji je život proveo na tom mestu, čuvajući uspomenu na heroje Velikog rata.
Kako je MONDO pisao, od izvora upućenog u tu proceduru saznali smo da Zavod za zaštitu spomenika nije odobrio realizaciju ideje, a deo objašnjenja bio je da bi se time "deda Đorđe stavio u povlašćeni položaj u odnosu na oca i dedu, koji su takođe bili čuvari groblja, ali i na ostale borce, koji počivaju tu".
U odgovoru koji smo dobili od Zavoda i direktorke ove institucije, dr Dubravke Đukanović, potvrđena su naša prethodna saznanja.
"Ukazujemo da se radi o prostoru koji je pre svega posvećen srpskim vojnkcima stradalim tokom Prvog svetskog rata, uglavnom u borbama tokom postojanja Solunskog fronta 1916-1918. godine, na kom se u manjem broju nalaze i posmrtni ostaci srpskih ratnih zaroenika stradalih tokom Prvog svetskog rata i jugoslovenskih vojnika stradalih tokom Drugog svetskog rata. Imajući to u vidu, podizanje biste određenoj osobi značilo bi da ta osoba ima većih zasluga nego sve druge sahrnjene na tom prostoru ili koje su u prošlosti imale udela u podizanju i čuvanju prostora srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku. Značaj Đorđa Mihailovića u održavanju groblja svakako postoji i prepoznat je činjenicom da su državni organi Republike Srbije dali dozvolu da se sahrani na Zejtinliku, pored svog oca i dede i srpskih ratnika stradalih tokom Prvog svetskog rata", navodi se u odgovoru Zavoda za zaštitu spomenika.
Bista možda može, ali na drugoj lokaciji
Stav Zavoda, prema odgovoru koji su nam uputili, jeste da, "iako u zakonodavstvu Srbije ne postoji ograničenje u pogledu protoka vremena od smrti do podizanja spomenika, praksa je pokazala da je ipak potrebno da prođe izvesno vreme kako bi se svi aspekti podizanja određenog spomen - obeležja mogli sagledati.
"Uvažavajući sentimentalnu vezanost ljudi za ličnost i požrtvovanost Đorđa Mihajlovića tokom decenijske brige o groblju, predlažemo da se razmotri mogućnost eventualnog podizanja biste na drugoj lokaciji, u Solunu ili Srbiji", dodali su.
Inicijativa za postavljanjem biste potekla je od livnice Jeremić, a kako su nam rekli, ideja se rodila tako što svake godine poklone makar jednu bistu nekom zaslužnom Srbinu koji nema još nema podignut spomenik.
"Ovoga puta to je deda Đorđe, koji je svoj život posvetio očuvanju od zaborava naših heroja, koji su kosti ostavili za svoju domovinu", rekao je tada za MONDO Slobodan Jeremić, vlasnik livnice.
Prema našim saznanjima i konzulat u Solunu, ali i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, stavili su se na raspolaganje ukoliko bude potrebna bilo kakva pomoć, a isto smo saznali i od izvora iz Ministarstva spoljnih poslova, koji nam je potvrdio da su za inicijativu saznali iz medija, ali su u potpunosti "tu da na bilo koji način podrže odavanje počasti čoveku koji je toliko zadužio Srbiju".
Nepotpuna dokumentacija
Dokumentacija koju su iz livnice podneli, kako saznajemo, nepotpuna je i to je još jedan od razloga za obustavljanje realizacije ove plemenite ideje.
Kažu nam da je i podnosilac obavešten da je za bilo koju vrstu intervencija na prostoru Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, neophodno pribaviti dozvole od nadležnih institucija u Grčkoj i Srbiji, što se odnosi i na predloge za uvođenje novih elemenata na prostoru od izuzetnog istorijskog značaja koji moraju imati opravdan i utemeljen razlog.
Shodno članu 18. Zakona o ratnim memorijalima ("Službeni glasnik PC", br. 50/18, u daljem tekstu: Zakon) predlog za postavljanje novih spomen-obeležja na prostoru postojećih memorijala može podneti fizičko lice, pri čemu je neophodno pribaviti i dostaviti dokumentaciju definisanu članom 19. Zakona.
O predlogu (inicijativi) za podizanje biste najpre je potrebno da se izjasne Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, ministartvo nadležno za poslove negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i ministartvo nadležno za spoljne poslove (shodno članovima 3., 14. i 15. Zakona). Na osnovu njihovog pozitivnog miljenja za postavljanje biste, kao i pozitivnog mišljenja ovog Zavoda koji se stara o ratnim memorijalima u inostranstvu mogće je pristupiti izradi projektne dokumentacije za koju je potrebno pribaviti i saglasnost od ovog Zavoda. Nakon pribaljene navedene dokumentacije, Savet za negovanje tradіcija oslobodilačkih ratova Srbije daje svoje konačno mišljenje na predloženi projekat postavljanja novog spomen-obeležja. Dozvole od grčkih vlasti se pribavljaju shodno uputstvima koje treba zatražiti od nadležnog Konzulata u Solunu.
"Dokumentacija koju ste dostavili je nepotpuna proceduralno i u tehničkom smislu, jer pored dimenzija i okvirne lokacije ne sadrži sve potrebne informacije, a to su pre svega: okvirni predlog izgleda postamenta, eventualni tekst na postamentu i detaljnije obrazložnje razloga postavljanja predložene biste na ovako značajnom prostoru", navodi se u saopštenju, koje je upućeno i podnosiocima zahteva, saznajemo.
Deda Đorđe treća generacija čuvara
Deda Đorđe je bio treća generacija Mihailovića koji su čuvali srpsko vojničko groblje, posle oca Đura i dede Sava.
Savo, Srbin iz Grblja, bio je prvi čuvar, a tokom svog života tražio je i sakupljao posmrtne ostatke svojih drugova i saboraca. Na Zejtinliku ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine. Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro, koji je tokom Drugog svetskog rata, a onda ga je 1961. godine nasledio sin Đorđe.
Danas sva trojica počivaju na ovom mestu.
(Mondo.rs)