Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu jedan je od malobrojnih sačuvanih fašističkih logora u Evropi. Kroz njega je prošlo oko 30.000 ljudi od kojih su mnogi streljani ili su izgubili život u drugim logorima. U njemu se desilo i prvo bekstvo iz jednog nacističkog logora u porobljenoj Evropi, kako je za MONDO ispričao viši kustost istoričar Narodnog muzeja u Nišu Nebojša Ozimić.
"Logor na Crvenom krstu je osnovan septembra 1941. godine u dotadašnjoj kasarni konjičkog puka "Obilić" Vojske Kraljevine Jugoslavije. Kao nacistički logor je postojao do 14. septembra 1944. godine. Računa se da je kroz njega tokom tog perioda prošlo oko 30.000 ljudi. Od tog broja, izvestan broj je streljan ili je izgubio život radeći pod teškim okolnostima uglavnom u logorima Norveške, Aušvica, Mathausena. Jedan broj je streljan na brdu Bubanj kod Niša a jedan broj u Beogradu", započeo je razgovor naš sagovornik.
Kako nam je ispričao, niški logor je zajedno sa šabačkim i beogradskim predstavljao takozvani triangl smrti. Ukoliko bi u nekom gradu nedostajao broj taoca koje treba streljati, zbog naredbe da se strelja 100 Srba ili Jevreja za jednog ubijenog nemačkog vojnika, onda su se oni 'pozajmljivali' iz jednog od navedana tri logora.
"Ono po čemu je nacistički logor u Nišu prepoznatljiv jeste činjenica da su se 1942. godine u njemu odigrala dva bekstva zatočenika. Prvo bekstvo je bilo 12. februara 1942. godine i to je u suštini i prvo bekstvo iz jednog nacističkog logora u porobljenoj Evropi", kazao nam je viši kustos istoričar.
Prema njegovim rečima, od 147 logoraša koji su učestvovali u bekstvu preko žica, 105 je uspelo da pobegne, dok je 42 ostalo na žicama ili su pali pogođeni metkom. Kao osvetu za taj čin, s obzirom na to da je to bio jak šamar nemačkoj komandi, u narednim danima na brdu Bubanj streljano je oko 1.500 ljudi.
"Jedan broj je čak uzet iz Kazneno-popravnog doma u Nišu. Drugo bekstvo se desilo 2. decembra 1942. godine. Grupa od šestoro logoraša je pokušala bekstvo, Nada Tomić i Mirka Protić su uspele da pobegnu, ostale su pobili na licu mesta. Međutim, njih dve su se kasnije predale jer nisu imale dobru vezu koja bi ih prihvatila. I one su takođe streljane na brdu Bubanj krajem decembra 1942. godine", rekao je za portal MONDO Nebojša Ozimić.
Naš sagovornik navodi da su nakon toga Nemci doneli odluku da podignu nivo bezbednosti logora. Izvadili su bodljikavu žicu i napravili betonsku ogradu koja opasuje logor.
"Napravili su dve betonske osmatračnice, dograđuju dve zgrade za svoje potrebe i u potkrovlju logorske zgrade prave 20 samica za političke zatvorenike. Nakon svega ovoga više nije moglo da bude bekstva. Poslednje žrtve logora su logoraši koji su bili svedoci svega što se događalo u logoru. Uglavnom su radili u administraciji ili su bili logorski lekari, tako da je grupa od 37 logoraša streljana 14. septembra 1944. godine", ispričao nam je viši kustost istoričar Narodnog muzeja u Nišu Nebojša Ozimić.
Istakao je da je samo mesec dana kasnije Niš oslobođen, a žrtve su ekshumirane 20. oktobra 1944. godine. Od 1967. godine Narodni muzej preuzima logor i formira memorijalni kompleks sa stalnom postavkom koja se vremenom prilagođavala. Od 1945. godine grad Niš obeležava 12. februar kao dan sećanja na prvo bekstvo iz logora i kao dan sećanja na žrtve samog logora. Od pre deset godina obeležava se i 14. septembar u organizaciji Narodnog muzeja, odnosno dan rasformiranja logora.
BONUS VIDEO: