Diana Budisavljević, tokom Drugog svetskog rata, spasila je više od 15 hiljada dece iz koncentracionih logora širom Nezavisne Države Hrvatske. Njen praunuk Leonardo Rašica, u čast Dianinog herojstva, otisnuo se na jedinstveno putovanje - da upozna one koje je njegova prabaka spasla i napiše knjigu o njima.
Gostujući tokom Jutarnjeg programa na televziji Kurir Rašica je govorio o svojoj prabaki i zanimljivim stvarima koje zna o njoj.
"Do svoje 30. godine nisam znao ništa o njoj, jer moja baka, Dianina ćerka, nije ništa spominjala. Moj otac je umro, a da o tome nije ništa znao. Kada je 2002. moj deda imao šlog, baka je morala da se preseli. Ja sam čistio kuću i našao novine na hrvatskom jeziku, koji nisam razumeo. Shvatio sam da tekst u njima ima veze sa koncentracionim logorima, decom i Dianom. Poslao sam to u Njujork, oni su mi preveli. Tek 2003. sam konačno saznao sve o ovoj priči i počeo da tražim tu decu. Odmah mi je palo na pamet da pišem knjigu o tome. Mislio sam da bi najvažnije bilo da upoznam preživele, da saznam kako im je bilo u logorima, kako su bili spaseni, čega se sećaju", ispričao je Dianin praunuk.
Ono što je naumio, to je i ostvario. Rašica je prvi put u Srbiju došao pre 11 godina, a kako kaže, uspeo je da poseti šestoro "dece" koje je njegova prabaka spasila.
"To je najbolji deo mog putovanja u Srbiju. Ovde sam bio prvi put pre 11 godina. Pozvale su me crkva i vlada, da primim medalje i počasti u Dianino ime. Za mene je najvažnije bilo da upoznam tu decu. Želeo sam da ih posetim u njihovim domovima, da detaljno razgovaramo. Tada sam imao vremena samo za jedan susret. Tek sam ove godine uspeo da ostanem duže, čitavih mesec dana. Posetio sam šestoro dece i oni sada imaju između 85 i 95 godina, ali su veoma jaki - fizički i mentalno", istakao je Rašica.
Dirljiv susret
"Ti susreti su bili izuzetno dirljivi, naročito za muškarce. Žene su čvršće. Muškarci ponekad plaču i kažu da im je Diana podarila novi život. To je zaista bio jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu", rekao je on.
Govoreći o upoznavanju sa tim ljudima, Rašica je posebno istakao susret koji će mu večno biti urezan u sećanje.
"Ne bi bilo fer da ikoga izdvajam, stekao sam divne uspomene sa svima. Ipak, prvo dete koje sam upoznao, Ostoja, to je bilo pre 10 godina, išli smo kod njega kući, a tamo me je čekala jabuka na stolu. On mi je objasnio da ta jabuka ima veliko simboličko značenje. To je bilo 2013. godine, a 70 godina pre toga Diana je njemu i njegovom bratu dala jabuku. Sada imam fotografiju nas dvojice sa jabukom. Tu je bila i igračka u obliku mačke, koja ga podseća na dane posle logora, kada je živeo u štali i kada mu je jedini prijatelj bila jedna mačka.
Ko je bila Diana Budisavljević?
Diana Budisavljević ili kako su je mnogi nazivali - "Anđeo čuvar", bila je heroina iz Drugog svetskog rata koja je od ustaškog noža spasla hiljade srpske dece. Zahvaljujući Dijani Budisavljević, od sigurne smrti spaseno je više hiljada srpskih dečaka i devojčica iz ustaških logora u zločinačkoj tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Podaci o tačnom broju dece koje je spasla u ustaškim logorima variraju. Govori se o brojci od 15.336 srpske, jevrejske i romske dece. Sasvim sigurno je da je njena akcija bila jedna od najtežih i najobimnijih humanitarnih akcija u Drugom svetskom ratu, a ujedno i najveći humanitarni podvig.
Rođena u uglednoj insbruškoj porodici Obekser, nakon udaje za lekara Julija Budisavljevića dolazi u Zagreb. Domaćica posvećena deci i suprugu u jesen 1941. u glavnom gradu novoproglašene tzv. Nezavisne Države Hrvatske saznaje za logore u kojima su smeštene pravoslavne žene s decom. Diana je vodila dnevnik i kartoteku sve spasene dece, koja je sadržala njihove podatke, fotografije i relevantna dokumenta, kako bi se sačuvao njihov identitet i kako bi, njihove porodice, mogle da ih pronađu po završetku rata.
Akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora u svom punom obimu otpočela je posle operacije nemačkih i snaga NDH u Bosanskoj Krajini i na Kozari, juna i jula 1942. Tada je cela jedna velika oblast, naseljena gotovo isključivo Srbima, uništena.
Obilazeći logore u kome su bila zatočena nevina i nemoćna srpska deca dobila je tifus, koji je preživela. Dijana je bila rođaka Jovanke Broz, a umrla je u Insbruku, u Austriji 1978. godine. Dnevnik koji je Dijana vodila, objavljen je u Zagrebu 2003. godine, pod imenom "Dnevnik Diane Budisavljević 1941–1945". Dnevnik je pronašla i očuvala njena unuka Silvija Szabo, koja od svoje bake nikada nije čula ovu priču.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo/Aleksandra Virijević)
Tiktoker razbesneo Srbiju porukom o vojnom roku: "Odakle vam ideja da želim da uzmem pušku i branim zemlju?"
Prvo je "otresao" 153 ćevapa, a sada je sam pojeo celo jagnje! "Bez salate, nju ne jedem, pošto sam na dijeti"
Srpski radnici su lenji, voze "smeće" od automobila: Rus došao u Beograd, pa žestoko kritikovao Srbe
Situacija u Partizanu je alarmantna: Kriza za krizom, a Stanojević nema rešenje
Revolucija u Evroligi - menjaju se pravila! Ograničeni budžeti, broji se svaki dinar, a važi i za "večite"