Bunker nekadašnjeg šefa istočnonemačke države Eriha Honekera i rukovodstva socijalističke Nemačke Demokratske Republike je prvi put posle ujedinjenja dve nemačke države 1990. otvoren za posetioce.

Ova građevina, koja stoji pod zaštitom kao kulturno-istorijska znamenitost, biće međutim otvorena za posetioce samo tri meseca.
Posle toga biće zauvek zapečaćena, saopštila je uprava grada Berlina u čijem se vlasništvu sada nalazi bunker.

Građevina u kojoj su Honeker i njegovi najbliži saradnici trebalo da budu sklonjeni za slučaj atomskog rata, sagrađena je 1983. Tada je to bio najmoderniji bunker na teritoriji Varšavskog pakta.

Bunker može da se obiđe samo sa profesionalnim vodičima koji daju iscrpne informacije o tome kako je istočnonemačko socijalističko vođstvo trebalo da preživi prve dane atomskog rata.

U bunkeru, koji je tada koštao 230 miliona istočnonemačkih maraka, bilo je mesta za kuvare, bolničare i naravno mogućnost za prijem informacija. Ova građevina nedalako od Berlina bila je zatvorena već 1993. i do sada nije bilo mogućnosti da se razgleda, ali je u proteklih 15 godina zabeleženo više provalnih krađa.

Ideja da se od Honekerovog bunkera napravi trajna muzejska postavka je propala, jer bi održavanje ovakve konstrukcije bilo preskupo, s obzirom na prihod koji bi dugoročno mogla da donese.

Mnogo više legendi nego o Honekerovom bunkeru je proteklih decenija bilo ispredano o bunkeru Adolfa Hitlera u Berlinu.

On je uništen u bombardovanju i u blizini mesta na kojem se nalazio na njegovo nekadašnje postojanje ukazuje samo tabla slična onima kakve su širom grada, na mestima vezanim za strašne događaje iz vremena nacističke diktature, postavljene u okviru projekta "Topografija terora".

Udruženje "Berlinski podzemni svetovi" publici je međutim omogućilo da razgledaju bunkere u kojima su se tokom bombardovanja Berlina neposredno pred kapitulaciju nacista mesecima skrivali civili i čije je unutrašnja oprema i danas ista kao pre 60 godina.

(Beta/Na slici: Jedan od bunkera štazija)