Nemačka obaveštajna služba BND špijunirala je Austriju najverovatnije do 2016. godine, a ne 2006., kako se prvobitno verovalo, kada je afera dospela u javnost.
Nakon što je ponovo u žiži interesovanja austrijske javnosti, zbog objavljivanja spiska sa 2.000 telefonskih i faks priključaka koje je BND prisluškivao u Austriji, usledile su tenzije na relaciji Beč - Berlin.
Austrijska vlada bila je 2013., kada je otkriveno da je BND špijunirao u toj zemlji, suočena sa ovom aferom i tada je ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl Lajtner podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica, ali istraga nije donela nikakve rezultate, već je obustavljena.
Nakon što je sada objavljen spisak 2.000 špijuniranih međunarodnih organizacija, ambasada, medija, kao i austrijskih kompanija, ali i ministarstava, austrijski kancelar Sebastijan Kurc je od svoje nemačke koleginice Angele Merkel zatražio puno rasvetljavanje afere.
LIKVIDACIJA ŠPIJUNA: Otrovni kišobran, gas, čaj...
Predsednik Austrije Aleksander van der Belen i Kurc ističu da ne mogu da prihvate špijuniranje od strane prijateljske zemlje.
"Među prijateljima se to ne radi", naglasio je Van der Belen.
I ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl vodio je razgovore, s tim u vezi, sa nadležnom nemačkom ministarkom za posebne zadatke Helge Braun.
On je od nje tražio da odgovori na pitanje kada je špijuniranje prekinuto i šta se dogodilo sa prikupljenim podacima.
