Havaji, Gvatemala... Ovo su mesta na Zemlji koja su ove godine osetila svu moć prirode, svu moć vulkana.

Najnovija strahovanja tiču se Evrope. Sve učestaliji zemljotresi u trouglu nemačkih pokrajina Bavarske i Saksonije, i susedne Češke, povod su geofizičarima da izađu u javnost sa pitanje budi li se vulkan ispod juga Nemačke.

Kolege sa Televizije Zdravlje priredile su intervju sa profesorom doktorom Vladicom Cvetkovićem sa beogradskog Geološkog fakulteta koji ističe da vulkanske aktivnosti nisu ništa neuobičajeno i poručuje da naša civilizacija neće videti "supererupciju" koja bi mogla da vrati Zemlju u Kameno doba.

"Nije reč ni o čemu što nije neuobičajeno, u geološkom smislu to su očekivane stvari. Svake godine više desetina vulkana na našoj planeti jeste aktivno i radi onako mi geolozi zasta očekujemo. Ovo nije ništa što je neočekivano, kada su vulkani u pitanju", kaže Cvetković.

U pitanju je, dodaje, proces hlađenja Zemlje.

"Mi koji se bavimo geološkim razvojem Zemlje, znamo da je Zemlja u svojoj početnoj geološkoj istoriji bila jedan veliki vulkan. Sve što vidimo bio je vulkan, svuda je bila magma. Zemlja se praktično obukla u kaput koji kao izolator čuva našu planetu od nekontrolisanog hlađenja. Kao što se naše telo znojenjem oslobađa toplote, tako se Zemlja oslobađa kroz vulkane. U tom početnom periodu Zemlje sve je bilo vulkan, a nakon stvaranja izolatora vulkani se nalaze samo tamo gde je izolator istanjen ili popucao", kaže Cvetković.

Zemlja je, u nekom smislu, "raskopčana" (da bi se hladila) na vatrenom pojasu Pacifika, nasred Atlantika ili na Havajima.

"Naša sreća je što je Zemljin kaput prilično čvrst i debeo u našem području. Na Havajima je temperatura 1.300 stepeni samo nekoliko desetina kilometara ispod površine, na našem području tek 150 do 200 kilometara ispod površine", navodi Cvetković.

U našem području nema razloga za brigu, bar ne u doglednoj budućnosti.

"Stanje kretanja užarenog kamena ispod zemlje je sporo, radi se o centimetrima godišnje, ali dovoljno je to kad se desi pucanje izolacionog hladnog sloja, taj čvrsti, ali užareni kamen kreće naviše i kada dostigne nivo kretanja koji je potreban, on se stapa. Kad se on stopi onda nastaje magma. Svuda gde imamo uslove gde se taj kameni užareni materijal koji se nalazi ispod izolacionog sloja, koju zovemo litosfera, pokrene naviše dolazi do preduslova za vulkanizam i on će svakako da usledi. Tamo gde je izolacioni sloj istanjen, gde je pukao, to će se dogoditi", kaže profesor Cvetković i nastavlja:

"U našem području on (izolacioni sloj) je stabilan. Da je pod naprezanjem svedoče zemljotresi, imamo ih. Ali, on je dosta debeo i scenario pucanja i istanjivanja još nije aktuelan. Da li će biti aktuelan u geološkoj budućnosti svakako da hoće, ali mi to nećemo doživeti. Jer je geološka budućnost nešto što se meri stotinama hiljadama ili milionima godina".

Naučnici u poslednje vreme strepe da bi eventualno moglo da dođe do supererupcije - Jelounstonsa.

"Da nam sledi erupcija poput Jeloustona, to su te supervulkanske eksplozije, to je sigurno. Uslovno rečeno nama. To sledi nekoj civilizaciji, s obzirom na te jake erupcije... one su retke, njihova učestalost je takva da je to jedino što nas brani od posledica takvih erupcija. Ritam jeloustonskih aktivnosti meri se stotinama hiljadama godina. Problem je što ne možemo tačno da utvrdimo kada će taj supervulkan proraditi. Ne mora to da bude samo Jelouston, možda kod Napulja, na Novom Zelandu... Ima još kandidata na našoj planeti koji mogu da proizvedu supererupcije, ali trenutna situacija je takva da ono što bi moglo da zabrine našu civilizaciju nije toliko blisko kada su najveće erupcije u pitanju. Ali to ne znači da je hazard od globalnih erupcija manji, jer u ovom lokalnom smislu vulkani rade stalno".

O supererupcijama...

Najveće se mere indeksom 8.

"Za poslednjih 12.000 godina imali smo 7 erupcija koje su u indeksu eksplozivnosti bile na nivou 7. To je niže nego Jelouston, ali samo jedna od njih je bila kad je na Zemlji živelo oko milijardu ljudi. Jedna erupcija čiji je indeks 7 ima potpuno nepredvidive posledice. Erupcija Jeloustona bi mogla da vrati pola Zemlje u Kameno doba. Ali, na našu sreću mi to nećemo videti", kaže profesor Cvetković.

POGLEDAJTE CEO INTERVJU PROFESORA CVETKOVIĆA ZA TV ZDRAVLJE (zahvaljujemo se kolegama na ustupljenom materijalu)