Britanski premijer Toni Bler, glavni zagovornik vojnih intervencija u SR Jugoslaviji, Iraku i Avganistanu, pojačao je poslednjih dana svoje aktivnosti - dao se na traženje novog posla, a posebno se nameračio na mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Britanski premijer Toni Bler, glavni zagovornik vojnih intervencija u SR Jugoslaviji, Iraku i Avganistanu, pojačao je poslednjih dana svoje aktivnosti - dao se na traženje novog posla, a posebno se nameračio na mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.Kako javlja BBC, Blerovu kandidaturu za mesto prvog mirovnjaka obznanio je njegov prijatelj i vojni saveznik, bivši američki predsednik Bil Klinton u emisiji "Njuznajt" te televizije, ocenivši da je Bler “dobro rešenje za taj posao”.
U političkim krugovima u Londonu je već izvesno vreme glavna tema odlazak premijera Blera, čiji je autoritet, posle mnogobrojnih afera, pre svega vezanih za rat u Iraku, značajno opao.
Bler je, uprkos pobedi na prošlogodišnjim izborima, značajno izgubio u očima nacije, a većina političkih hroničara ocenjuje da je vreme da on podnese ostavku. Sam Bler je tokom novogodišnjih praznika najavio da će napustiti mesto premijera uoči narednih izbora, što znači da će na čelu britanske vlade ostati još najmanje tri godine.
Način na koji je saopštena Blerova kandidatura ukazuje da bi se on sa funkcije mogao povući i znatno ranije, ako se uzme u obzir činjenica da nije postojao konkretan povod za intervju sa bivšim američkim predsednikom. Britanska javna tajna je da je emisija "Njuznajt" jedno od Blerovih medijskih uporišta, prenose mediji, pitajući zbog čega Klinton brine o budućem Blerovom uhlebljenju.
Klinton je u toj emisiji takodje izjavio da je pre nepunih mesec dana sa Blerom u Londonu razgovarao o njegovom radu posle odlaska sa premijerske funkcije.
Mandat aktuelnog generalnog sekretara UN Kofija Anana ističe 31. decembra ove godine.
Britanski politički analitičari postavljaju pitanje da li je realno da Bler postane novi šef UN, s obzirom na činjenicu da se, prema pravilima, za predsednika te organizacije uvek bira osoba koja ne dolazi iz zemlje stalne članice Saveta bezbednosti.Formalno, dakle, Bler nema nikakve šanse da bude glavni mirovnjak.
Komentarišući mogućnost izbora Tonija Blera za šefa UN, politički cinici promećuju da je u modernoj medjunarodnoj politici sve moguće, odnosno da su se sve nezamislive političke stvari već desile.
BBC prenosi da Blerovo "traženje posla" ukazuje na još jedan fenomen savremene svetske politike, to jest na činjenicu da se politikom sve više bave mladi ljudi koji, u mnogim slučajevima, dolaze na visoke funkcije. Bler (53) je postao britanski premijer sa 44 godine, a Klinton je izabran za predsednika SAD kada je ima 46 godina.
Tako relativno mladi, dogadja se, i završavaju političke karijere i, pokazalo se, da kao i stari rokeri, ne žele da napuste političku scenu. Za njih se onda nalaze razni poslovi, od medjunarodnih posrednika do lobističkih grupa i takozvanih nevladinih organizacija.
Ponekad su to izuzetno važni poslovi, a povereni su ljudima koji, u stvari, nemaju jasno definisanu odgovornost i kojima su gradjani u njihovim zemljama na izborima već okrenuli ledja.
Tako je na medjunarodnoj sceni stvorena svojevrsna paralelna politička elita koja bez demokratskog legitimiteta nastoji da kreira život miliona ljudi. To je veoma razvijena mreža, pa je u tom maniru Klinton u intervjuu za BBC poručio Bler da "ne brine" jer će za njega biti mnogo posla i kada napusti britansku politiku.
(Tanjug/MONDO)
