Predsednik Kipra i vođa kiparskih Turaka su danas nastavili pregovore o modelu podele vlasti radi ponovnog ujedinjenja Kipra.
Predsednik Kipra i vođa kiparskih Turaka su danas nastavili pregovore o modelu podele vlasti radi ponovnog ujedinjenja Kipra.
Na sedmom sastanku od obnavljanja pregovora 3. septembra, predsednik Kipra Dmitris Hristofijas i lider kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat razgovaraju danas o zakonodavnoj vlasti.
Severna trećina Kipra je pod kontrolom turskih vlasti koje su tu posle vojne intervencije i okupacije 1974. godine, proglasile marionetsku, međunarodno nepriznatu "Tursku republiku Severni Kipar".
UN čije mirovne snage su i dalje na Kipru, podelile su ga "zelenom linijom" 1964. godine, zbog međunacionalnih sukoba. Turska je deset godina kasnije okupirala deo severno od te linije reagujući tako na puč orkestriran iz Atine gde je tada vladala pukovnička hunta koja je pokušala da čitav Kipar anektira Grčkoj.
Uprkos podeli, Kipar je 2004. godine primljen u EU, ali članstvo se praktično ne ostvaruje na severnom, okupiranom delu.
Hristofijas i Talat rekli su da žele da se podela Kipra okonča i istakli da će nastaviti da pregovaraju uprkos, za sada, skromnom napretku.
Podela vlasti je jedno od nekoliko spornih pitanja u pregovorima, koji uključuju i rešavanje pitanja imovine više desetina hiljada raseljenih Kiprana i bezbednosne garancije za bilo koji sveobuhvatni dogovor.
Kiparski Grci traže jaku centralnu vladu kako bi se sprečilo da se sporazum iskoristi za trajnu podelu, dok kiparski Turci žele konfederalno rešenje da bi sprečili dominaciju većinskog grčkog stanovništva.
(Beta)
Na sedmom sastanku od obnavljanja pregovora 3. septembra, predsednik Kipra Dmitris Hristofijas i lider kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat razgovaraju danas o zakonodavnoj vlasti.
Severna trećina Kipra je pod kontrolom turskih vlasti koje su tu posle vojne intervencije i okupacije 1974. godine, proglasile marionetsku, međunarodno nepriznatu "Tursku republiku Severni Kipar".
UN čije mirovne snage su i dalje na Kipru, podelile su ga "zelenom linijom" 1964. godine, zbog međunacionalnih sukoba. Turska je deset godina kasnije okupirala deo severno od te linije reagujući tako na puč orkestriran iz Atine gde je tada vladala pukovnička hunta koja je pokušala da čitav Kipar anektira Grčkoj.
Uprkos podeli, Kipar je 2004. godine primljen u EU, ali članstvo se praktično ne ostvaruje na severnom, okupiranom delu.
Hristofijas i Talat rekli su da žele da se podela Kipra okonča i istakli da će nastaviti da pregovaraju uprkos, za sada, skromnom napretku.
Podela vlasti je jedno od nekoliko spornih pitanja u pregovorima, koji uključuju i rešavanje pitanja imovine više desetina hiljada raseljenih Kiprana i bezbednosne garancije za bilo koji sveobuhvatni dogovor.
Kiparski Grci traže jaku centralnu vladu kako bi se sprečilo da se sporazum iskoristi za trajnu podelu, dok kiparski Turci žele konfederalno rešenje da bi sprečili dominaciju većinskog grčkog stanovništva.
(Beta)
