Posle gotovo 30 godina na vlasti, predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev danas je podneo ostavku
"Odlučio sam da podnesem ostavku",rekao je on u obraćanju naciji.
Nazarbajev je na mestu predsednika zemlje bio od 1990. godine.
Na mestu vršioca dužnosti predsednika će do predsedničkih izbora biti predsednik senata Kasim Žomar Tokajev.
Nazarbajev je bio na mestu predsednika od 1990. godine, a 2015. godine peti put je izabran za predsednika.
Ovo je priličan šok za jednu zemlju iz nekadašnjeg SSSR-a, ti pre što se očekivalo da će autokrata Nazarbajev "vladati večno".
To mu je omogućavalo i to što je parlament 2007. godine uveo mogučnost da samo Nazarbajev lično bude predsednik u neograničenom broju mandata, dok za sve ostale eventualne kandidate važi samo najviše dva mandata.
Nazarbajev je objavio svoju ostavku manje od mesec dana od nagle smene kazahstanske vlade kojoj je zamerio da nije znala da diversifikuje privredu vrlo zavisnu od energenata. Time je okončan mandat premijera Bakitjana Sagintajeva, koji je smatran kao njegov potencijalni naslednik na predsedničkim izborima 2020.
Predsednik je tada obećao socijalne mere od više milijardi evra da odgovori na rastuće nezadovoljstvo stanovništva manje od godinu dana od novih predsedničkih izbora.
Kazahstan, bogat u nafti i gasu i prvi svetski proizvođač uranijuma, je najveća privreda u centralnoj Aziji. Međutim ta zemlja od 18 miliona stanovnika pogođena je od 2014. godine padom cena nafte i ekonomskom krizom kod njenog saveznika Rusije, što je dovelo do devalvacije kazahstanske valute tenge.
Nazarbajev je Kazahstanom vladao "čvrstom rukom", pa je često i u zemlji van nje nazivan i diktatorom.
Politička opozicija je u zemlji bila slaba i razjedinjena, a demokratiji svakako nije pomoglo ni to što su dvojica opozicionih čelnika ubijena pod misterioznim okolnostima krajem 2005. i početkom 2006. godine.
Izdaše nas braća Kazaci - prelaze na latinicu
Kritičari Nazarbajeva smatraju da su ta ubistva politički motivisana.
O demokratičnosti zemlje govore i neke ruge brojke. Na poslednjim predsedničkim izborima 2015. godine Nazarbajev je zvanično dobio 97,7 odsto glasova.
Protivkandidate su tada "glumili provladine figure" Turgun Sizdikov i Abelgazi Kusainov, koji su osvojili oko jedan odsto glasova, dok opozicija nije imala kandidate.
Šta će značiti njegova ostavka za njegovu decu, koja kontrolišu državnu naftnu kompaniju i rezerve nate na Kaspijskom moru ali i medije, videćemo. Ono što se zna da samom Nursultanu neće biti ništa, i pored toga što mu je svojevremno otkrivne račun u Švajcarskoj sa više od milijardu dolara dobijenih od Ševrona, i priznanja pod istragom u drugim zemljama biznismena koji su mu davali milione dolara mita. Jednostavno, parlament je odavno usvojio zakono po kome se predsednik države unapred oslobađa od krivičnog gonjenja.
Kazahstan je proglasio nezavisnost 16. decembra 1991. godine, kao poslednja sovjetska republika koja je to uradila.
Kazahstan je članica UN, OEBS, SZO, Saveta turkofonih država, Partnerstva za mir, Šangajske organizacije za saradnju, ODKB, Zajednice nezavisnih država i Evroazijske ekonomske unije.
