Sa druge strane, najmoćnije sile sveta na birokratski trom način odgovaraju na najvažniji izazov civilizacije u 21. veku - kako smanjiti emisiju štetnih gasova na Zemlji i rast temperature.

"Povećava se temperatura vazduha za jedan stepen, okeana za pola stepena, a sada su požari u Amazonu i Arktičkom krugu, Sibiru, Kanadi, Aljasci, novi doprinosi porastu ugljen dioksida...",objašnjava Pejanović.

Podseća na požare u Arktičkom krugu gde je u atmosferu otišlo oko 150 miliona tona ugljen dioksida, što je duplo više od godišnjeg proseka u svetu.

U Amazonu je, navodi, to oko jedan procenat svega što čovek godišnje emituje u atmosferu.

BORBA za planetu: Kako će lideri G7 pomoći Amazoniji

Zato, kaže, svet mora da ima globalni odgovor, a jedan je svakako, pošumljavanje.

Međutim, dosadašnji globalni sporazumi o klimi, pa i onaj iz Pariza 2015. godine, daju malo rezultata, ukazuju stručnjaci, ali ipak navode pozitivne primere, poput značajnog porasta korišćenja obnoviljivih izvora energije (OIE) u zemljama poput Nemačke ili Kine.

Prašuma u Amazoniji, koja se naziva i "plućima sveta", jedan je od najvrednijih resursa koji svet ima za borbu protiv klimatskih promena zbog toga što apsorbuju enormne količine ugljen dioksida i proizvodi kiseonik.

Uz Kolumbiju i Brazil, amazonska prašuma se proteže kroz Peru, Boliviju, Venezuelu, Gvajanu, Francusku Gvajanu, Surinam i Ekvador.

Prema oceni stručnjaka, čini se da je ove godine vlast u Brazilu nedovoljno brzo reagovala na ključnim žarištima i sa zakašnjenjem poslala vojsku što je dodatno uslovilo da se požari, kojih je u toj zemlji ove godine prema agenciji za istraživanje svemira INPE registrovano čak 80.000, i dalje nekontrolisano šire.

Reagovali su lideri G7, okupljeni na samitu u Bijaricu, i izrazili spremnost da pomognu Brazilu u borbi protiv požara i obnovi prašume, a kao Grupa izdvojili su hitnih 20 miliona dolara za pomoć u gašenju.

DRAMATIČNO: Milioni će morati da se PRESELE zbog klime

Svetska vest da gore šume u Amazonu na trenutak je zasenjena činjenicom da američki predsednik nije prisustvovao današnjim razgovorima o klimatskim promenama i biodiverzitetu na samita lidera G7, ali njegov tim jeste, kako je to javnosti preneo francuski predsednik Emanuel Makron.

Kada se dogodi šumski požar, u atmosferu se emituje ugljen dioksid, što povećava nivo ugljenika, a naučnici iz celog sveta se plaše da će se uskoro doći do tačke kada ni Amazonija neće moći da prima i zadrži dovoljno ugljenika, koji će odlaziti direktno u atmosferu.

To bi strahuje se, moglo da dovede do klimatske katastrofe i poništi sve klimatske ciljeve koje su mnoge države postavile.

Na sajtu NASA može se videti detaljna mapa svih požara u proteklih godinu dana u svetu, a "crveni alarm gori" i nad Rusijom.

Viši istraživač Instituta za šume, Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka u Krasnojarsku, Aleksandar Briukhanov tvrdi da je sada nemoguće tačno reći koliko je uopšte šume izgorelo kako u Sibiru tako i u celom Arktičkom krugu.

Situacija u tim podnebljima, ove godine je, kaže, bez presedana, a obzirom da su ova područja veoma udaljena od naseljenih mesta, tvrdi, niko ih nikada neće veštački obnoviti.

Potrebno je 60-80 godina da na jugu Sibira izraste bor ili drveće ariša, a na severu najmanje 100 godina, ili čak 150 godina.

Samo u krugu Arktika sateliti su zabeležili više od 100 velikih šumskih požara.

Samo zbog požara na Aljasci, ove godine u atmosferu je ušlo 50 miliona tona ugljen-dioksida - više nego u svim požarima na Arktiku u poslednjih 10 godina.

Posledice sibirskih požara za planetu još nisu izračunate, kao ni za požare u Amazonskim tropskim šumama.

Međutim, ne samo što se požarima uništava biodiverzitet, smanjuje količina kiseonika na planeti, povećava se i godišnja temperatura vazduha što opet utiče na porast isparavanja mora.

Otapanje leda u polarnom krugu utiče na porast nivoa mora, što stavlja stotine miliona ljudi širom sveta koji žive duž obala pred rizik od velikih poplava.