Tibetanski glečer Mingjong, izvorište 10 najvećih svetskih reka, nestaje velikom brzinom. Naučnici kažu da je nestanak jednog od ekološki najraznovrsnijih delova planete "neizbežan".
Petnaest odsto svetskog leda zarobljeno je na tibetanskoj visoravni, u podnožju planinskog lanca Meili i planinskog vrha Kavakarpo, na 6.740 metara nadmorske visine.
Naučnici to područje nazivaju "trećim polom", jer čuva najveću zalihu snega i leda posle Arktika i Antarktika.
U poslednje dve decenije, glečer Mingjong u podnožju planine Kavakarpo ubrzano se topi i smatra se jednim od najbrže nestajućih glečera na svetu.
Od 1970. godine, tibetanski glečer je izgubio čak četvrtinu svoga leda.
Lokalno stanovništvo za topljenje glečera krivi pohlepu, turiste koji zagađuju ovu oblast i nedostatak adekvatnih molitvi posvećenih lokalnim božanstvima.
I pored njihovih pokušaja da umilostive bogove molitvama, složnim životom i izbacivanjem luka i pečenog mesa iz ishrane, nestanak ovog glečera je, kažu naučnici, neizbežan.
Ovih dana se očekuje objavljivanje izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), čiji naučnici procenjuju da će do kraja veka nestati dve trećine tibetanskog glečera.
Procena je da će, čak i ako se međunarodna zajednica dogovori o hitnim promenama kojima bi se ograničilo globalno zagrevanje, tibetanska ledena gromada nastaviti da se topi.
Nestanak ovog glečera će se osetiti na celoj planeti jer je ovaj “vodeni toranj Azije” izvor 10 najvećih svetskih reka, uključujući Gang, Bramaputru, Žutu reku, Mekong i Ind, koje vodom direktno snabdevaju 1,6 milijardi ljudi, a mnoge druge indirektno opskrbuju – na primer kupovinom majice napravljene od kineskog pamuka ili pirinča iz Indije.
Nestanak glečera je “depresivan i zastrašujuć”, rekao je Gardijanu Džozef Šea, stručnjak za glečere sa Univerziteta Severne Britanske Kolumbije. "To menja prirodu planina duboko i vrlo vidljivo", dodao je on.
Međutim, pažnju naučnika i svetske javnosti mnogo više zaokuplja sudbina Severnog i Južnog pola, čemu je doprineo i izveštaj IPCC iz 2007. u kome je pogrešno predviđeno da će svi glečeri sa Himalaja nestati do 2035.
Ova tvrdnja, uz to što lokalne vlasti ograničavaju pristup naučnicima, mogući su razlozi zašto “treći pol” ne dobija toliku pažnju javnosti.
Ovog leta, međutim, naučnici sa američkog Univerziteta Kolumbija su analizirali stare snimke špijunskih satelita iz vremena Hladnog rata i ustanovili da se led sve brže topi.
Led se sada topi gotovo dvostruko brže nego u periodu od 1975. do 2000. godine, kad je prosečna temperatura bila za jedan Celzijusov stepen niža.
Glečeri na području Himalaja gube oko pola metra leda godišnje zbog globalnog zagrevanja, kažu naučnici.
Zbog topljenja glečera, u poplavama i klizištima nestaju kompletna sela, a nivo voda u regionu raste.
Jedan od razloga za ubrzano topljenje leda je i to što prosečna temperatura na Tibetanskoj visoravni, kao i na Arktiku i Antarktiku, raste tri puta brže od svetskog proseka.
Tu je još jedan krivac za rapidan nestanak leda - emisija gasova staklene bašte, zbog koje, ako ne bude obuzdana, tri svetska pola očekuje dodatno zagrevanje od pet stepeni, upozoravaju stručnjaci.
Tužna sudbina čeka jedan od ekološki najraznovrsnijih i najranjivijih delova planete.
