Klimatske promene čine da se svetski okeani zagrevaju, povećava njihov nivo, gube kiseonik, uz topljenje još više leda i snega, zaključak je tmurne međunarodne naučne procene. Ali to nije ništa u poređenju sa današnjim izvešatajem.
U današnjem izveštaju o okeanama i ledu, koji su podržale Ujedinjene nacije, u kome se navodi da će, ako se globalno zagrevanje ne uspori, nivo mora porast za 90 centimetara do kraja veka, da će biti mnogo manje ribe, oslabiti okeanske struje, biti još manje snega i leda, pojaviti se još jači i vlažniji uragani, preneo je AP.
"Okeani i ledeni delovi sveta su u velikoj nevolji, a to znaci da smo i svi u velikoj nevolji", izjavio je jedan od glavnih autora izveštaja Majkl Openhejmer, profesor geonauke i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston.
"Promene se ubrzavaju'', istakao je on.
Ove promene neće samo naneti štetu 71 procentu sveta koji je prekriven okeanima ili 10 procenat sveta prekrivenih ledom i snegom, već će naneti štetu ljudima, biljkama, životinjama, hrani, društvima, infrastrukturi i globalnoj ekonomiji, navodi se u posebnom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene.
U izveštaju je navedeno da mora sada rastu 3,66 milimetra godišnje, što je 2,5 puta brže nego od 1900. do 1990. godine.
Svetski okeani su već izgubili jedan do tri odsto kiseonika u gornjim nivoima od 1970. i izgubiće još više kako se zagrevanje nastavlja.
Od 2006. do 2015. godine topljenje leda sa Grenlanda, Antarktika i planinskih glečera sveta ubrzalo se i sada se gubi 720 milijardi tona leda godišnje.
Broj morskih životinja verovatno će se smanjiti za 15 odsto, a očekuje se da će se ulov riba smanjiti za 21 do 24 odsto zbog klimatskih promena.
Prvi put međunarodni tim naučnika predviđa da će "neke ostrvske nacije verovatno postati nenastanjive zbog promena vezanih za okeane i kriosferu".
