RUPA u ozonskom omotaču NAJMANJA u poslednjih 30 godina?

Merenja postepenog ispuštanja gasa visoko u atmosferu pokazuju da se, ove godine, nije otvorila onoliko koliko se to obično desi.

Ozon je molekul sastavljen od tri atoma kiseonika a glavna uloga mu je filtriranje štetnih ultraljubičastih zraka.

Ovaj gas se stalno stvara i razgrađuje u stratosferi, na oko 20 do 30 kilometara iznad površine Zemlje, dok je u nezagađenoj atmosferi, ovaj ciklus stvaranja i rastvaranja je uravnotežen.

Jedinjenja koja sadrže hlor i brom, a rezultat su ljudskih aktivnosti, narušavaju tu finu ravnotežu, te utiču na manjak ozona, odnosno tanjenje ozonskog omotača.

Istanjenost omotača najuočljivija je iznad Antarktika svake godine u septembru i oktobru.

Montrealskim protokolom potpisanim 1987. godine zabranjena je upotreba i proizvodnja najštetnijih supstanci kako bi se situacija poboljšala.

Prošle nedelje rupa, to jest ekstremna istanjenost omotača bila je površine oko pet miliona kvadratnih kilometara.

U poređenju sa prošlom godinom u isto vreme, ta površina je iznosila više od 20 miliona kilometara kvadratnih, to jest bila je četiri puta veća, a 2017. godine površina je iznosila deset miliona kvadratnih kilometara.

Drugim rečima, situacija se menja drastično iz godine u godinu.

Uslovi za istanjivanje omotača iz godine u godinu stvaraju se čim Antarktik počne da ostavlja zimu za sobom.

Hemijske reakcije koje utiču na uništavanje ozona u hladnoj sredini stratosfere pokreće povratak sunčevih zraka nakon hladnog perioda.

Naučnici kažu da iako su ove godine takvi procesi počeli ranije nego inače, naglo zagrevanje za 20 do 30 stepeni u višim slojevima atmosfere ih je prekinulo.

Prošle godine na skupu Svetske meteorološke organizacije o ovom problemu naučnici su ocenili da bi oko 2060. godine mogao da se očekuje povratak na stanje u kojem je ozonski omotač bio pre sedamdesetih godina 20. veka.