Berlinski zid Nemacka 30 godina pada 9. novembar 1989.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

PAD BERLINSKOG ZIDA: Nemačka i dalje podeljena, a "niču" i novi zidovi

Autor mondo.rs Izvor Beta
Autor mondo.rs Izvor Beta

Berlinski zid je pao pre 30 godina, ali nevidljiva barijera i dalje deli Nemačku na dva dela i iako razlike polako blede, one su i danas prisutne.

Izvor: MONDO/Mladen Šolak

Ushićene mase su 9. novembra 1989. počele da ruše betonsku blokadu koja je delila Zapadnu od Istočne Nemačke, nekoliko sati pošto su komunističke vlasti Demokratske Republike Nemačke (DDR) objavile ukidanje ograničenja putovanja za građane te zemlje.

Propaganda i strah zamenjeni su osećajem slobode i jedinstva, a pad Zida koji je simbolički označio kraj komunizma u Evropi, probudio je nade miliona dotadašnjih Istočnih Nemaca, navodi Si-En-En (CNN).

Možda će vas zanimati

Kapitalistička Savezna Republička Nemačka i DDR ujedinile su se za manje od godinu dana od pada Berlinskog zida, 3. oktobra 1990. godine.

Mnoge razlike koje su postojale između dva dela sada jedinstvene države, naročito ekonomske, smanjene su, navodi profesor sociologije na berlinskom Univerzitetu Humbolt Štefen Mau za CNN.

"Ali i dalje postoje snažne razlike u stavovima i mentalitetu. Velike su razlike između istoka i zapada kad je reč o tome kako ljudi vide bivšu DDR, koliko veruju demokratskim institucijama, kako gledaju na elite ili na medije, kao i u odnosu prema Rusiji", kazao je Mau.

Razlikuje se i kako građani vide sebe i svoju zemlju.

"Većina zapadnih Nemaca rekla bi da više nema razlike, da su izbrisane tokom transformacije, dok bi većina istočnih Nemaca kazala da i dalje postoji upečatljiva razlika između istoka i zapada zemlje", naveo je nemački sociolog.

Dodao je da neka istraživanja pokazuju da se mnogi istočni Nemci, i to polovina njih, i dalje osećaju kao "građani drugog reda".

Kad je reč o ekonomiji, bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika iznosio je 1991. godine 9.701 evro na prostoru bivšeg DDR-a, a na zapadu 22.687 evra.

Iako je veliki deo tog jaza nestao u prethodne tri decenije, istok i dalje zaostaje za zapadom i po BDP-u i po prihodima.

Vodeći ekonomista Berenberg banke Holger Šmiding rekao je za CNN da preostale razlike izviru iz činjenice da većina najbogatijih Nemaca živi na zapadu.

Šmiding je kazao da dok se istočni gradovi približavaju zapadnim po životnom standardu, "veliki izuzetak od toga je da vodeće, velike kompanije i visoki prihodi nedostaju na istoku".

Prema Institutu za ekonomska istraživanja iz Halea, svega 36 od 500 najvećih nemačkih kompanija ima sedište na istoku zemlje.

Šmiding je dodao da dok se jaz između istoka i zapada smanjivao, pojavio se drugi - između urbanih i ruralnih regiona Nemačke, a pošto je istok načelno više ruralan od zapada, ta nova ekonomska podela odražava prethodnu.

Pad Berlinskog zida
Izvor: YouTube/TheTelegraph



Među onima koji zauzimaju najelitnije pozicije u zemlji takođe je ubedljiva većina sa zapada.

"Tri četvrtine vodećih pozicija na istoku Nemačke zauzimaju ljudi koji imaju zapadnonemačko poreklo", kazao je Mau.

Istok Nemačke je manji od zapada i po površini i po broju stanovnika. Ako zanemarimo Berlin, na prostoru bivšeg DDR-a živi 12,5 miliona ljudi, a na zapadu više od 66 miliona.

Od 18 fudbalskih ekipa koje igraju u Bundesligi, najvišem rangu takmičenja, svega dva su sa istoka.

Zapad ima mnogo više osvajača olimpijskih medalja, ali kada se računa po glavi stanovnika, istok je u solidnom vođstvu.

Ukupno gledano, stanovništvo nekadašnje Istočne Nemačke je starije, siromašnije i ima više muškaraca, a razlog je veliki egzodus istočnih Nemaca s te teritorije posle pada Berlinskog zida. Procenjuje se da je od ujedinjenja s istoka na zapad prešlo oko dva miliona ljudi, a od toga su dve trećine žene.

Mau objašnjava da su se u DDR-u muškarci i žene prilično rano venčavali, ali i razvodili, i da je na istoku bila visoka stopa razvoda.

"Tako da su žene bile krajnje nezavisne, a ne samo deo muškarčeve karijere, imale su svoje karijere i imale su visoko samopouzdanje", kazao je Mau.

Žene sa istoka bile su mnogo bolje u integraciji u zapadno društvo od muškaraca koji se nisu tako dobro prilagođavali.

Danas su dve trećine mešovitih, istočno-zapadnih emotivnih veza između žene s istoka i muškarca sa zapada.

Zaposlenost žena je i dalje viša na istoku nego na zapadu, a jaz među polovima po pitanju prihoda znatno je manji.

Iako je Nemačka ujedinjena već tri decenije, razlike u obrazovanju i dalje postoje širom zemlje.

Đaci na istoku postižu bolje rezultate na testovima čitanja i matematike, a mnogo bolje na maturskim ispitima na kraju srednje škole.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, vodeći svetski autoritet za upoređivanje obrazovnih sistema, navela je da je sistem u Zapadnoj Nemačkoj bio fokusiran na rano svrstavanje dece u grupe po sposobnostima, dok je sistem u DDR-u bio pravičniji.

Posle pada Zida, istok je težio da sve radi na zapadni način, čak i u obrazovanju. Istraživač na Univerzitetu Oksford Bastijan Bethojzer kaže da je to uticalo na smanjenje jednakosti u pristupu obrazovanju na istoku.

Politički, Nemačka je i dalje veoma podeljena. Birači u nekadašnjem komunističkom delu zemlje mnogo su više skloni da glasaju za krajnje desnu Alternativu za Nemačku.

Mau navodi da je to delimično rezultat doživljene traume, pošto je život mnogih istočnih Nemaca bio težak posle ujedinjenja, dok se društvo oko njih transformisalo svetlosnom brzinom.

"Mnogi ljudi su bili nezaposleni, prošli su kroz duge periode nesigurnosti ili čak egzistencijalne krize, i kao rezultat toga nisu spremni da prihvate veću promenu", naveo je Mau.

I neke druge razlike su opstale. Zvanična statistika pokazuje da se na istoku rađa mnogo više dece čiji roditelji nisu venčani, u poređenju s konzervativnijim i religioznijim zapadom. Na zapadu i dalje ima više žena koje nemaju decu.

Ljudi na zapadu poseduju više automobila. Istočni Nemci ređe idu u prodavnice i preferiraju supermarkete, dok zapadni Nemci radije idu u manje prodavnice i češće.

Razlikuju se i ukusi. Istočni Nemci ostaju lojalni nekim svojim starim brendovima kao što je Vita kola, istočnonemačka verzija koka-kole.

Ljudi na zapadu jedu znatno više mesa, navodi CNN.

Pročitajte i ovo

Komentari 7

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Serbia forever

Pravi Nemci i Nemice žive i istočnom delu Nemačke. Kod njih još ima poštenih ljudi, kojima nije profit po svaku cenu najbitnija stvar u životu! Istočni Nemci imaju manje plate, jer neće da rade duže od 8 sati dnevno, za razliku od zapadnih, koji rade po 10 i 12 sati zbog veće plate!

Polka

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.

Evropa je podnošljiva dok Nemačke nema

Na današnji dan je pala Evropa.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader