Arheolozi su u ruševinama naselja Čatal Hojuk u centralnoj Turskoj pronašli nakih napravljen od ljudskih zuba.
Grupa arheologa pronašla je tri očuvana ljudska zuba tokom iskopavanja ovog neolitskog proto grada koji se nalazi na Uneskovoj listi svetskog nasleđa.
Zubi potiču iz 6500. pre nove ere i dva su izbrušena u oblik kupe a potom probušena, nanizana i korišćena kao nakit. Stručnjaci veruju da je reč o zubima sredovečnih osoba koji su im iščupani posle njihove smrti, prenosi Dejli mejl.
"Izbor materijala i činjenica da je to retkost pokazuju nam da ovde postoji dublja simbolična vrednost", rekao je stručnjak sa Univerziteta Kopenhagen Skot Hadov.
Hadov kaže da je ovo prvi dokumentovani slučaj da su ljudski zubi menjani, brušeni i bušeni i da su od njih pravljeni ukrasni predmeti.
Iako su životinjski zubi često korišćeni u pravljenju nakita, ljudski zubi navode na pomisao da su imali specijalan značaj za stanovnike Čatal Hojuka.
Stanovništvo ovog grada gajilo je koze i živelo na žitaricama zbog čega je većina imala problema sa zubima - 10 do 13 posto svih ostataka vilica odraslih ljudi iz perioda od 7100. p.n.e do 5500. p.n.e. imalo je karijes, pokazalo je istraživanje.
Na vrhuncu svoje moći, u Čatal Hojuk je živelo 8000 ljudi, na prilično malom prostoru a arheolozi su na mnogim ljudskim ostacima uočili tragove povreda.
"Pronašli smo mnogo povreda glave tokom srednjeg perioda grada, kada je populacija bila najveća i najgušće naseljena. Može se reći da je prenaseljenost podizala nivo stresa i sukoba unutar zajednice", rekao je antropolog Klark Spenser Larsen koji je proučavao život stanovnika Čatal Hojuka.
Sa promenom klime i porastom temperatura u regonu, grad je počeo da se rasipa, usevi da pobacuju i lokalitet je konačno napušten 5950.p.n.e.
"Čatal Hojuk je bio jedna od prvih proto-urbanih zajednica na svetu i njegovi stanovnici su iskusili šta se dešava kada previše ljudi dugo vremena živi na malom prostoru", rekao je Larsen i ukazao da se u tome mogu videti i izazovi sa kojima se čovečanstvo danas suočava.
