Mediteran Suecki kanal morske vrste najezda

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

INVAZIJA na Sredozemno more: Stotine morskih vrsta nadire kroz Suecki kanal

Autor mondo.rs Izvor Beta
Autor mondo.rs Izvor Beta

Dok Egipat obeležava 150. godišnjicu otvaranja Sueckog kanala, biolozi specijalizovani za život u moru ukazuju na jedan od najmanje poznatih uticaja tog najpoznatijih plovnog puta sveta: na invaziju u Mediternu stotina vrsta iz drugih staništa.

Izvor: MONDO/Lana Stošić

Među uljezima su i otrovne meduze i agresivne i trakođe otrovne "ribe- lavovi" (Pterois) iz Indijskog i čak i iz Tihog okeana.

Kanal koji povezuje Crveno i Sredozemno more revolucionirao je promenio pomorska putovanja otvaranjem direktnog brodskog puta između Istoka i Zapada. Ali tokom godina, invazivne vrste su dovele autohtoni morski život Sredozemnog mora na put izumiranja i izmenile nežni mediteranski ekosistem sa potencijalno pogubnim posledicama, kažu naučnici.

Možda će vas zanimati

Priliv raznih vrsta morskog života je znatno porastao 2015. godine, kada je Egipat udvostručio kapacitet prolaza otvaranjem "Novog Sueckog kanala", što je diglo uzbunu u Evropi i izazvalo kritiku raznih zemalja Sredozemnog basena.

Najoštrija kritika dolazi iz susednog Izraela koji se svojevremeno borio protiv Egipta u ratu uz kanal dugačak 193 kilometra.

Bela Galil, izraelski morski biolog, koja je proučavala Sredozemlje više od tri decenije, rekla je da je veliki deo ekološke štete nepovratan. Ali, uz invazivnu ribu i rakove koji se privučeni toplom vodom brzo šire ka evropskim obalama, ona tvrdi da je potrebna hitna akcija da bi se ograničio dugoročni uticaj te pojave.

Galil, iz Prirodnjačkog muzeja Univerziteta u Tel Avivu, rekla je da je kontinuirano širenje i produbljivanje kanala stvorilo "pokretni akvarijum" vrsta koje, ako ne budu kontrolisane, mogu učiniti obalne vode Sredozemlja sasvim negostoljibivim za ljude.

Galil je rekla da se broj invazivnih vrsta - sada oko 400, više nego udvostručio u poslednjih 30 godina što je nazvala "istorijskim primerom opasnosti od nenamernih posledica".

Izrael je već pod neviđenim talasom otrovnih meduza kojih je toliko da su čak oštetile priobalne elektrane i rasterale domaće ljubitelje plaža i turiste.

Nekoliko drugih otrovnih vrsta, uključujući agresivnu "ribu-lava", napravilo je stalne kolonije, stvarajući potencijalnu opasnost po zdravlje ako dospeju na tanjire restorana na plaži. Najviše zabrinjavajući je dolazak smrtonosno otrovne ribe "fugu" (Lagocephalus Sceleratusa).

Galil je rekla da je sada polovina ukupnog priliva ribe u Izraelu, kao i svi rakovi, invazivno.

I evropske zemlje sve više primećuju invaziju koja traje i stiže sve do Španije. To pitanje bi trebalo ;da bude istaknuto na skupu Ujedinjenih nacija ovog meseca u Veneciji o održivosti okeana.

"Organizmi - pridošlice ozbiljna su pretnja lokalnoj biološkoj raznolikosti, u najmanju ruku uporediva sa uticajem promene klime, zagađenja i preteranog ribolova", rekla je Galil.

Ona je rekla da su novedošle vrste prouzrokovale "dramatično restrukturiranje" ekosistema, dovodeći u opasnost razne lokalne vrste i uništavajući domaće školjke, gambore i crvene barbune.

Ministarstvo Izraela za zaštitu životne sredine je saopštilo ;da prati taj proces sa zabrinutošću jer su obale Izraela "prva stanica" novih vrsta u Sredozemnom moru.

Naglasilo je da Izrael ne može sam da se s tim bori, već se zalaže za širu regulaciju radi zaštite najosjetljivijih morskih staništa.

Pošto se Izrael sve više oslanja na Sredozemno more da bi desalinizacijom došao do vode za piće, Ministarstvo je reklo da je zaštita mora "sada važnija nego ikad".

Libanski naučnici sa Američkog univerziteta u Bejrutu nedavno su napisali da će, ukoliko se ne ublaži ekološki rizik nastao širenjem Sueckog kanala, biti ugrožen veliki deo ekosistema Sredozemlja, što smatraju i biolozi širom istočnog Mediterana, iz Turske i Tunisa.

Čini se da su relativno jednostavna opcija za smanjenje štete postrojenja za desalinizaciju koja novcem Katara Egipćani grade uz kanal, a prvo se očekuje da bude otvoreno ove godine.

Ako se to pravilno sprovede, Galil je rekla da bi nusprodukt tih postrojenja - koncentrisani rastvor soli, mogao biti usmeren u kanal da bi stvorio "slanu branu" koja bi mogla zaustaviti priliv vrsta od juga ka severu.

"Velika gorka jezera", 45 kilometara severno od Suecza, nekada su bila baš takva prepreka. Ali, kako se kanal proširivao, a egipatski gradovi i farme ispuštali otpadnu vodu u ta jezera, ta "brana" je nestala.

Egipat koji je s Izraelom potpisao mirovni sporazum 1979. godine, a nedavno i ogroman sporazum o uvozu prirodnog gasa, u velikoj meri je odbacio ta teška upozorenja izraelskih naučnika kao - politički motivisana.

"Invazivne vrste su ogromna i nespecifična kategorija", rekao je Mustafa Fuda, savetnik egipatskog ministra zaštite životne sredine. "One čak mogu biti produktivni, zamenjujući vrste koje su prekomerno lovljene, donoseći ekonomsku korist ili se jednostavno prilagođavati novom okruženju".

Procenio je da se manje od pet odsto osvajača može smatrati "razarajućim" i da većina pridošlih kozica, školjki, riba i rakova nije nanela nikakvu štetu.

Rekao je da su čak i toksični osvajači, poput "riba-lavova", jestivi ako im se uklone otrovne bodlje.

Egipatski eksperti su takođe negirali da je invazija direktno rezultat širenja Sueckog kanala. Oni tvrde da je u Sredozemlju više pridošlih egzotičnih vrsta zbog rasta temperature vode prouzrokovanog globalnim zagrevanjem i zbog vode koju teretni brodovi koriste kao balast i nefiltriranu je ispuštaju u Sredozemno more.

U toj vodi u tankovima brodova razne vrste morskog života putuju s kraja na kraj sveta.

"Invazije su globalni trend zbog zagađenja i klimatskih promena, čiji je prirodni rezultat da se svaka vrsta bori da preživi i traži optimalno okruženje", rekao je Tarik Temraz, profesor morske biologije na Univerzitetu Sueckog kanala, i autor procene uticaja širenje kanala, priređenje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Državna Uprava Sueckog kanala, tvrdi da je zabrinutosti za životnu sredinu zbog širenja kanala preterana.

Ona kaže da se količina vode koja teče u Sredozemno more povećala za samo četiri odsto, stvarajući "malo uticaja na kretanje planktona".

Zvaničnici Uprave kanala kažu da pažljivo prate migraciju vrsta, nameću sprovođenje propisa brodovima koji nenamerno prevoze invazivne vrste, i smanjuju zagađenje vode u nadi da će obnoviti salinitet u jezerima.

Uprava kanala je saopštila da je nedavni pokušaj preusmeravanja poljoprivrednih otpadnih voda dalje od "Gorkih jezera" poslednjih godina uspešno podigao salinitet tih jezera za tri odsto.

Galil kaže da to nije dovoljno, insistirajući na tome da se salinitet mora značajno povećati da bi bio efikasna prepreka za novopristigle stanare mora.

"Jednog dana ćemo se probuditi u borbi s nepovratnom promenom, znajući da smo nekad nešto mogli da učinimo u vezi s tim", rekla je ona.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milos

Lav-riba nije ni malo agresivna, stavise, snimao sam je u Egiptu sa 10cm. A to sto napada i jede sve sto je manje od nje, to znaci da je alava, a ne agresivna. Zapravo jako retko napada mimo ishrane...

Ja

Pa da niste prokopali sueski kanal ne bi ovog bilo. Uvek je čovek kriv.

Ои

Као особа која је радила на теретном броду, ово за баласт и воду је тачно. А и зар није медитеран био пресушио ,, скоро ,, тако да не верујем да има толико развијених аутохтоних врста.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader