Broj žrtava krvavog pira Tima K. (17) popeo se na 17 osoba, javljaju nemački mediji u posednjim vestima o ovoj tragediji, koja se dogodila u gradu Vinenden, u blizini Štutgarta, u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg.
U masakru u školi poginulo je najmanje deset đaka, starih između 14 i 15 godina. Među žrtvava su i tri nastavnika i najmanje dva prolaznika, kao i sam napadač, javljaju nemački mediji koji ubicu opisuju kao ''osobu bez osobina'', neupečatljivu, ali frustriranu.
U opisu same tragedije, nemački mediji, popzivajući se na svedoke, javljaju da je Tim K. bivši đak te škole, ćutke prošao kroz ulaz i ušao u učiniocu, a zatim nasumice otvorio vatru iz oružja, koje je pripadalo njegovom ocu. Napadač je ubijen 40 kilometara dalje.
On je posle napada na školu u gradu ubio jednu osobu u obližnjoj klinici, pre nego što ga je policija usmrtila, saopštile su vlasti. U razmeni vatre napadača sa policijom, još su dva prolaznika poginula, a dva policajca su teško ranjena.
Više od 1.000 policajaca učestvovalo je u poteri za ubicom i u akciji evakuacije više stotina đaka Albertvil-Realke u Vinenedenu.
Jedna od pretpostavki iznetih u medijima jeste da je mladić bio podstaknut sličnim događajem u američkoj saveznoj državi Alabama, gde je jedan 27-godišnak usmrtio 11 osoba.
"Mladić nikada ni u jednoj formi nije upadao u oči'', rekao je ministar kulture pokrajine Baden-Virtemberg Helmut Rau, koji je posetio mesto tragedije, naglasivši da je, ubica, očito, imao "dupli identitet".
Jedan školski drug ubice kaže, kako je preneo ''Špigel'', da je Tim bio ''teško frustriran'' i sin jedinac, koji nije položio maturu, dok je jedan poznanik porodice, koja se opisuje kao dobro stojeća, rekao da je mladić, izgleda, znao da rukovanju oružjem, pošto je njegov otac legalno posedovao 16 komada vatrenog oružja.
U Vinendenu, mestu tragedije, u kojem živi oko 27.000 ljudi, vlada tuga, strah, haos i razočarenje, a ceo grad podseća na tvrđavu, opisuju nemački mediji, ukazujući da je bilo angažovano hiljadu policijajca i da su razmere zločina neshvatljive. ''Tako nešto jos nisam doživeo'', rekao je potparol policije.
Nemačka vlada je, kako je rekao jedan portparol, duboko potresena i šokirana pucnjavom u školi.
Povodom ove tragedije reagovali su brojni nemački političari, među kojima i kancelar Angela Merkel, kao i predsednik države Horst Keler.
''Ovo je dan tuge za celu Nemačku'', rekla je Merkel, koja je izrazila duboko saučešće porodicama žrtava.
''S užasom i tugom smo moja supruga i ja reagovali na vest o ovom masakru.Naše misli su sa žrtvama, njihovim porodicama i prijateljima. Mi se s njima, u ovim teškim satima, osećamo duboko povezani'', rekao je Keler, prenose nemački mediji.
U masakru u školi poginulo je najmanje deset đaka, starih između 14 i 15 godina. Među žrtvava su i tri nastavnika i najmanje dva prolaznika, kao i sam napadač, javljaju nemački mediji koji ubicu opisuju kao ''osobu bez osobina'', neupečatljivu, ali frustriranu.
U opisu same tragedije, nemački mediji, popzivajući se na svedoke, javljaju da je Tim K. bivši đak te škole, ćutke prošao kroz ulaz i ušao u učiniocu, a zatim nasumice otvorio vatru iz oružja, koje je pripadalo njegovom ocu. Napadač je ubijen 40 kilometara dalje.
On je posle napada na školu u gradu ubio jednu osobu u obližnjoj klinici, pre nego što ga je policija usmrtila, saopštile su vlasti. U razmeni vatre napadača sa policijom, još su dva prolaznika poginula, a dva policajca su teško ranjena.
Više od 1.000 policajaca učestvovalo je u poteri za ubicom i u akciji evakuacije više stotina đaka Albertvil-Realke u Vinenedenu.
Jedna od pretpostavki iznetih u medijima jeste da je mladić bio podstaknut sličnim događajem u američkoj saveznoj državi Alabama, gde je jedan 27-godišnak usmrtio 11 osoba.
"Mladić nikada ni u jednoj formi nije upadao u oči'', rekao je ministar kulture pokrajine Baden-Virtemberg Helmut Rau, koji je posetio mesto tragedije, naglasivši da je, ubica, očito, imao "dupli identitet".
Jedan školski drug ubice kaže, kako je preneo ''Špigel'', da je Tim bio ''teško frustriran'' i sin jedinac, koji nije položio maturu, dok je jedan poznanik porodice, koja se opisuje kao dobro stojeća, rekao da je mladić, izgleda, znao da rukovanju oružjem, pošto je njegov otac legalno posedovao 16 komada vatrenog oružja.
U Vinendenu, mestu tragedije, u kojem živi oko 27.000 ljudi, vlada tuga, strah, haos i razočarenje, a ceo grad podseća na tvrđavu, opisuju nemački mediji, ukazujući da je bilo angažovano hiljadu policijajca i da su razmere zločina neshvatljive. ''Tako nešto jos nisam doživeo'', rekao je potparol policije.
Nemačka vlada je, kako je rekao jedan portparol, duboko potresena i šokirana pucnjavom u školi.
Povodom ove tragedije reagovali su brojni nemački političari, među kojima i kancelar Angela Merkel, kao i predsednik države Horst Keler.
''Ovo je dan tuge za celu Nemačku'', rekla je Merkel, koja je izrazila duboko saučešće porodicama žrtava.
''S užasom i tugom smo moja supruga i ja reagovali na vest o ovom masakru.Naše misli su sa žrtvama, njihovim porodicama i prijateljima. Mi se s njima, u ovim teškim satima, osećamo duboko povezani'', rekao je Keler, prenose nemački mediji.
Problematična omladina
Ta tragedija samo je jedan u nizu ubilačkih napada koji su se dogodili u školama i univerzitetima širom sveta poslednjih godina.
Najveći masakr se dogodio na Virdžinija univerzitetu u SAD, u aprilu 2007. godine, kada je Čo Seung-Hui, južnokorejski student star 23 godine, ubio 32 ljudi, posle čega je izvršio samoubistvo.
Napad u srednjoj školi Kolumbajn u Koloradu, u aprilu 1999. godine šokirao je javnost. Dvojica napadača Erik Heris i Dilan Klebold ubili su 12 učenika starosti između 14 i 18 godina i ranili 24 osobe, pre nego što su sebi oduzeli život.
Prema isečcima u Herisovom dnevniku, plan je bio da se ubije do 500 ljudi, a na svom Internet sajtu on je objavio informacije o pravljenju bombe. Vlasti su oko škole Kolumbajn i oko njegove kuće pronašle 51 bombu.
U napadu na srednju školu Red Lejk u Minesoti, 16-godišnji Džef Vajs ubio je pet učenika, profesora i radnika obezbeđenja. Pre ovog napada, on je ubio svog dedu i njegovu prijateljicu. Kasnije je otkriveno, da je Vajs posećivao neonacističke sajtove.
Serija napada u Americi, pokrenula je javnu debatu u toj državi o pooštravanju dobijanja dozvola za oružje. Zakoni o posedovanju i izdavanju dozvola za oružje u SAD su veoma liberalni, a podržava ih i veoma moćno nacionalno udruženje, koje ima više od tri miliona članova.
Iako možda najbrojniji, napadi na škole i fakultete nisu se događali samo u SAD. To potvrđuju masakri u Nemačkoj 2002. godine i Finskoj u septembru 2008. godine, kao i najveći masakr u istoriji Velike Britanije kada je u martu 1996. godine ubijeno 16 učenika i jedna učiteljica.
U takozvanom "Danblejn masakru" u Velikoj Britaniji, Tomas Hamilton, nakon što je ušao u jednu školu, krenuo je ka sali za fiskulturu pucajući usput u petogodišnjake i šestogodišnjake, ubijajući svakog ko mu se našao na putu.
Ukupno 11 ljudi ubijeno je u septembru prošle godine u finskom gradiću Kauhajoki kada je 22-godišnji mladić Mati Juhani Sari otvorio vatru u jednoj višoj školi, a potom pucao sebi u glavu.
Najveći dosadašnji napad u Nemačkoj dogodio se u aprilu 2002. godine u mestu Erfurtu, na istoku te države, kada je napadač Robert Štajnhojzer upao u gimnaziju i ubio 16 osoba, nakon čega je izvršio samoubistvo.
Jedan od poslednjih napada dogodio se u Belgiji u Dendermondu, 15 kilometara zapadno od Brisela, kada je napadač ušao u obdanište i nožem ubio dvoje dece i jednu vaspitačicu koja je pokušala da ih zaštiti.
Ubica je pobegao biciklom, ali ga je policija, koja je tokom potere koristila i helikopter, ubrzo uhapsila
(MONDO)
Najveći masakr se dogodio na Virdžinija univerzitetu u SAD, u aprilu 2007. godine, kada je Čo Seung-Hui, južnokorejski student star 23 godine, ubio 32 ljudi, posle čega je izvršio samoubistvo.
Napad u srednjoj školi Kolumbajn u Koloradu, u aprilu 1999. godine šokirao je javnost. Dvojica napadača Erik Heris i Dilan Klebold ubili su 12 učenika starosti između 14 i 18 godina i ranili 24 osobe, pre nego što su sebi oduzeli život.
Prema isečcima u Herisovom dnevniku, plan je bio da se ubije do 500 ljudi, a na svom Internet sajtu on je objavio informacije o pravljenju bombe. Vlasti su oko škole Kolumbajn i oko njegove kuće pronašle 51 bombu.
U napadu na srednju školu Red Lejk u Minesoti, 16-godišnji Džef Vajs ubio je pet učenika, profesora i radnika obezbeđenja. Pre ovog napada, on je ubio svog dedu i njegovu prijateljicu. Kasnije je otkriveno, da je Vajs posećivao neonacističke sajtove.
Serija napada u Americi, pokrenula je javnu debatu u toj državi o pooštravanju dobijanja dozvola za oružje. Zakoni o posedovanju i izdavanju dozvola za oružje u SAD su veoma liberalni, a podržava ih i veoma moćno nacionalno udruženje, koje ima više od tri miliona članova.
Iako možda najbrojniji, napadi na škole i fakultete nisu se događali samo u SAD. To potvrđuju masakri u Nemačkoj 2002. godine i Finskoj u septembru 2008. godine, kao i najveći masakr u istoriji Velike Britanije kada je u martu 1996. godine ubijeno 16 učenika i jedna učiteljica.
U takozvanom "Danblejn masakru" u Velikoj Britaniji, Tomas Hamilton, nakon što je ušao u jednu školu, krenuo je ka sali za fiskulturu pucajući usput u petogodišnjake i šestogodišnjake, ubijajući svakog ko mu se našao na putu.
Ukupno 11 ljudi ubijeno je u septembru prošle godine u finskom gradiću Kauhajoki kada je 22-godišnji mladić Mati Juhani Sari otvorio vatru u jednoj višoj školi, a potom pucao sebi u glavu.
Najveći dosadašnji napad u Nemačkoj dogodio se u aprilu 2002. godine u mestu Erfurtu, na istoku te države, kada je napadač Robert Štajnhojzer upao u gimnaziju i ubio 16 osoba, nakon čega je izvršio samoubistvo.
Jedan od poslednjih napada dogodio se u Belgiji u Dendermondu, 15 kilometara zapadno od Brisela, kada je napadač ušao u obdanište i nožem ubio dvoje dece i jednu vaspitačicu koja je pokušala da ih zaštiti.
Ubica je pobegao biciklom, ali ga je policija, koja je tokom potere koristila i helikopter, ubrzo uhapsila
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.