Evropski parlament (EP) zatražio je u četvrtak da se mandat Haškom sudu produži bar za dve godine.
Obrazloženje je da je to od ključne važnosti da zločini protiv čovečnosti ne ostanu nekažnjeni i da se u zatvoru tog ad hok tribunala UN nađu i poslednji begunci - Ratko Mladić i Goran Hadžić.
To se navodi u rezoluciji EP koji traži da Evropska unija (EU) pokrene postupak u UN koji bi omogućio da se rad Tribunala u Hagu nastavi i posle roka predvođenog za njegovo "zatvaranje" 2011. godine.
U rezoluciji koju su usvojili poslanici parlamenta EU predočeno je da mora da se očuva i zaštiti i sve što je kroz presude ostvario Haški sud, kao i arhive i iskazi svedoka.
Haški sud je, kako je ocenjeno, uveo novu sudsku praksu u međunarodnom pravu za ratne i zločine protiv čovečnosti.
U "preporuci Savetu ministara EU" od "nadležnih hrvatskih vlasti" traži se da udovolje zahtevu Haškog suda i obezbede uvid u dokumenta, bitna za suđenja bivšim hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, optuženim za zločine u operaciji "Oluja" 1995. godine.
Savet ministara EU, navedeno je, mora da "s hrvatskim vlastima raspravi očigledno pomanjkanje saradnje" u vezi sa tim dokumentima koje traži haški tužilac Serž Bramerc.
Takođe se podvlači da i kroz delovanje Haškog suda treba da se izdejstvuje pomirenje na području bivše Jugoslavije i potpuno poštovanje međunarodnog prava i demokratskih merila EU u državama Zapadnog Balkana koje se spremaju da postanu članice Unije.
Evropska unija, rečeno je, mora staviti do znanja na koji će način proceniti da li su se sudski sistemi zemalja Zapadnog Balkana osposobili za valjanu istragu i suđenje za zločine protiv međunarodnog prava, pošto Haški sud okonča rad 2011. godine ili kasnije.
Poslanici EP su zatražili da Savet ministara EU neodložno u telima UN pokrene postupak za uspostavljanje "primerenog mehanizma" za nastavak delovanja vidova i komponenti Haškog suda u pogledu zaštite svedoka, sprečavanja njihovog zastrašivanja i vređanja suda.
Zadatak takvog mehanizma bi bio i da se prati prenošenje ovlašćenja na domaće sudove u regionu (što se sad čini preko OEBS-a), kao i da se nadgledaju uslovi zatočenja osuđenih, promene kazne i slična pitanja.
EP se zalaže da se Savetu bezbednosti UN predloži ustanovljenje zajedničkog ureda koji bi obezbedio da se nastavi ovakvo "delovanje u ostatku", kako Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, tako i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu i Suda za Sijera Leone.
(Beta)
Obrazloženje je da je to od ključne važnosti da zločini protiv čovečnosti ne ostanu nekažnjeni i da se u zatvoru tog ad hok tribunala UN nađu i poslednji begunci - Ratko Mladić i Goran Hadžić.
To se navodi u rezoluciji EP koji traži da Evropska unija (EU) pokrene postupak u UN koji bi omogućio da se rad Tribunala u Hagu nastavi i posle roka predvođenog za njegovo "zatvaranje" 2011. godine.
U rezoluciji koju su usvojili poslanici parlamenta EU predočeno je da mora da se očuva i zaštiti i sve što je kroz presude ostvario Haški sud, kao i arhive i iskazi svedoka.
Haški sud je, kako je ocenjeno, uveo novu sudsku praksu u međunarodnom pravu za ratne i zločine protiv čovečnosti.
U "preporuci Savetu ministara EU" od "nadležnih hrvatskih vlasti" traži se da udovolje zahtevu Haškog suda i obezbede uvid u dokumenta, bitna za suđenja bivšim hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, optuženim za zločine u operaciji "Oluja" 1995. godine.
Savet ministara EU, navedeno je, mora da "s hrvatskim vlastima raspravi očigledno pomanjkanje saradnje" u vezi sa tim dokumentima koje traži haški tužilac Serž Bramerc.
Takođe se podvlači da i kroz delovanje Haškog suda treba da se izdejstvuje pomirenje na području bivše Jugoslavije i potpuno poštovanje međunarodnog prava i demokratskih merila EU u državama Zapadnog Balkana koje se spremaju da postanu članice Unije.
Evropska unija, rečeno je, mora staviti do znanja na koji će način proceniti da li su se sudski sistemi zemalja Zapadnog Balkana osposobili za valjanu istragu i suđenje za zločine protiv međunarodnog prava, pošto Haški sud okonča rad 2011. godine ili kasnije.
Poslanici EP su zatražili da Savet ministara EU neodložno u telima UN pokrene postupak za uspostavljanje "primerenog mehanizma" za nastavak delovanja vidova i komponenti Haškog suda u pogledu zaštite svedoka, sprečavanja njihovog zastrašivanja i vređanja suda.
Zadatak takvog mehanizma bi bio i da se prati prenošenje ovlašćenja na domaće sudove u regionu (što se sad čini preko OEBS-a), kao i da se nadgledaju uslovi zatočenja osuđenih, promene kazne i slična pitanja.
EP se zalaže da se Savetu bezbednosti UN predloži ustanovljenje zajedničkog ureda koji bi obezbedio da se nastavi ovakvo "delovanje u ostatku", kako Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, tako i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu i Suda za Sijera Leone.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.