Istraživači u Nacionalnom parku Jeloustoun utvrdili postojanje bakterije kod divljih životinja koja je u srednjem veku sejala smrt među ljudima. Ipak, danas nema razloga za strah. A Jeloustoun, možda, krije i odgovore za bolje razumevanje virusa COVID-19.
"Crna smrt" ili "Bubonska kuga" bila je jedna od najsmrtonosnjih pandemija u istoriji čovečanstva. Pogodila je svet u 14. veku, a u nekoliko navrata pobila je na milione ljudi širom sveta. Za njen nastanak kriva je bakterija po imenu Jersinija pestis (Yersinia pestis).
Dakle, vekovima pre nego što je današnje čovečanstvo zadesila epidemija SARS-a ili aktuelna pandemija korona virusa nazvanog COVID-19, ljudi su se suočavali sa sličnim zarazama, od kojih su najsmrtonosnije bile "Bubonska kuga", a potom "Španska groznica" početkom 20. veka.
I dok ceo svet piše o COVID-19 i trudi se da pronikne u njegove tajne, da se bori sa posledicama pandemije i virusa koji je potekao iz Kine, istraživači su u američkom nacionalnom parku Jeloustoun utvrdli da je "bubonska kuga" i dalje među nama.
Naime, kod gotovo polovine puma pronađeno je prisustvo bakterije koja izaziva crnu smrt. Ona je pronađena u 17 ispitanih puma (47% od ukupno analiziranih), upravo je objavljeno u lokalnim istraživačkim časopisima, prenosi "Bilings gazet".
Ovo, međutim, nije prvi put u skorije vreme da je ovakva studija objavljena. Još pre 15-ak godina, u drugom studiji istraživača, ispitana je krv 150 planinskih lavova (kako se još nazivaju pume ili kuguari) i utvrđeno je postojanje bakterije koja izaziva "bubonsku kugu". Životinje su inficirale muve.
"Ovo je relativno česta bakterija u svetu divljih životinja", kaže Dan Saler iz Nacionalnog parka Jelouston koji vodi brigu o pumama.
Bakteriju obično prenose muve, koje incifiraju miševe, veverice. Kada pume ili neki drugi predatori, poput kojota, pojedu zaražene glodare, i one bivaju izložene virusu. Zanimljivo je da su istraživači utvrdili da su risovi otporniji na ovu bakteriju od drugih divljih mačaka. Takođe, iz nekog razloga ni medvedi ne podležu infekciji.
Staler upozorava sve da budu oprezni kada eventualno dođu u dodir sa životinjama koje su izložene ovakvoj infekciji.
"Ne treba biti paničar, niti se plašiti, ali svakako treba biti oprezan", dodaje.
U državi Montana, u kojoj se nalazi Jeloustoun, poslednji slučaj kada je čovek bio zaražen ovom bolešću dogodio se 1992. godine (zarazio se dodirom sa risom). Pet godina ranije, lovac se zarazio tako što je ubio antilopu i potom je odrao.
Prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti i prevencije, tek nekoliko ljudi godišnje bude zaraženo ovom bolešću. Poslednja epidemija kuge u urbanim oblastima u SAD dogodila se u Los Anđelesu između 1924. i 1925. godine, a tada su je prenosili pacovi. Potom se pojavljuje tek sporadično i ruralnim mestima, a najviše u severnom delu Arizone i južnom delu Kolorada.
BUBONSKA KUGA
Ovo je naziv za najčešći i najpoznatiji oblik kuge, zarazne bolesti koju izaziva bakterija Yersinia pestis. Izraz bubonska dolazi od reči bubon za otečenu žlezdu, a odnosi se na njen najpoznatiji simptom - otečene limfne žlezde pod pazuhom. Često se koristi i kao sinonim za kugu. Ako se ne leči, izaziva smrt dve trećine svih pacijenata u roku od 2-6 dana od izbijanja simptoma. Smatra se zaslužnom za epidemiju "Crne smrti" koja je u 14. veku izazvala smrt 30-60 % svih stanovnika Evrope.
Srećom, danas postoji vakcina za ovu bolest.
DA LI JELOUSTOUN KRIJE REŠENJE ZA COVID-19?
Prema pisanju nationalgeographic.rs, bakterija pronađena u Jeloustounu pre pola veka može biti ključna za razumevanje virusa COVID-19.
Naime, u vrelima Jeloustouna opstaju najrazličitiji mikrobi, a pojedini, možda, kriju odgovore u vezi sa aktuelnim korona virusom. Nacionalni park Jeloustoun je odlično utočište za mikroskopska stvorenja. U njegovih 10.000 hidrotermalnih pojava fumarola, sumpornih blatnih vrela, vrućih vrela opstaju najraznoliki mikrobi. Među njima su i neobična stvorenja koje mikrobiolozi nazivaju ekstremofilima, a koja zauzimaju istaknuto mesto među značajnim naučnim otkrićima.
Još 1965. godine, Tomas Brok je na izvoru Oktopod opazio "ružičaste želatinozne mase, očigledno biološkog porekla, na zapanjujuće visokim temperaturama".
Ovi vlaknasti organizmi su opstajali pri temperaturi od 82°C, što je začuđujuće, i to u vreme kada se smatralo da bakterije ne mogu da opstanu na temperaturama višim od 60°C. Brok se vratio na to mesto godinu dana kasnije sa studentom Hadsonom Frizom, pa su zajedno pokupili jedan drugačiji organizam, žuckastu bakteriju sklonu vrelini, koju je Brok nazvao Thermus aquaticus. Uzgajanjem T. aquaticusa došlo se do enzima koji replikuju DNK pri visokim temperaturama a taj enzim je učinio da lančana polimerizacija postane svrsishodna. Danas ključna alatka u molekularnoj biologiji, lančana polimerizacija je 1993. godine biohemičaru Keriju Malisu donela Nobelovu nagradu za hemiju.
Trenutno se ova bakterija koristi da pojača signal virusa u većini dostupnih testova za COVID-19.
Od kako novi virus korona obilazi svet, testiranje je postalo srž praćenja - i nadamo se usporavanja - napretka pandemije.
