Od Oklanda do Bogote, mere zaštite od korona virusa uticale su na to da se gradovi menjaju a urbanisti i arhitekte nude neka prilično radikalna rešenja
Zagovornici zdravog života, smanjenja zagađenosti i saobraćaja mogli su iz prve ruke da saznaju kako izgleda živeti u gradu bez javnog prevoza.
Zbog mera zabrane kretanja i karantina, mnogi gradovi od Liverpula do Lime iskoristili su priliku da zatvore saobraćajnice i otvore više biciklističkih i pešačkih traka kako bi pešaci mogli da drže propisanu distancu od dva metra.
I poput meduza koje su se vratile u kanale Venecije ili flamingosa koji su se sjatili u Mumbaiju, pešaci i biciklisti sada odlaze na mesta na kojima ranije nisu bili.
U Oklandu, Kalifornija, gotovo 10 posto puteva je zatvoreno za tanzitni saobraćaj, dok je Bogota otvorila 40 kilometara privremenih biciklističkih staza.
Njujork je počeo sa iscrtavanjem više kilometara "otvorenih ulica" kako bi se smanjile gužve u parkovima, a sličnu meru razmatraju i Okland, Meksiko Siti i Kito.
Prelazak na bicikl smanjuje gužve u javnom prevozu pa samim tim i mogućnost širenja zarate. Takođe, manje automobila na ulicama omogućiće onima koji ne žive blizu parkova da sada budu fizički aktivni.
Postavlja se pitanje da li će ove mere ostati na snazi i kada se pandemija završi.
Milano planira da izgradi 20ak kilometara novih biciklističkih staza i proširi gtrotoare, dok su vlasti u Budimpešti nagovestile da bi nove biciklističke staze mogle da ostanu "za stalno" ukoliko se ispostavi da su korisne.
Problem je što će ovakve mere i slobode za pešake i bicikliste teško biti primenjive u zemljama koje ne izlaze iz automobila poput SAD. Ali su u Evropi ipak velike šanse da opstanu.
Francuzi su najavili da će proslaviti ukidanje vanrednog stanja vožnjom bicikla po Parizu čija je gradonačelnica An Hidalgo rekla da povratak automobila na dominantno mesto "ne dolazi u obzir", prenosi CNN.
Drugde u svetu, urbanisti i arhitekte zamišljaju drugačije gradove.
Austrijski studio Precht predlaže parkove u vidu lavirinta. Prolazak kroz ovakav park trajao bi 20 minuta a pešaci bi bili na bezbednoj distanci jedni od drugih.
Češka firma Hua Architects predložila je "Gastro bezbednu zonu" sa jarko obojenim markerima na tlu koji bi upozoravali ljude da drže distancu.
U Milanu, gradu koji je bio jedan od najpogođenijih koronom, dizajner Antonio Lancilo predlaže instaliranje klupa sa graničnicima od pleksiglasa.
Tu su i "pametni" liftovi koji se sami dezinfikuju, do vrata koja se otvaraju laktom, kutije od pleksiglasa za sunčanje, nadzorni sistemi za kanalizaciju koji bi pratili da li se i gde neke bolesti šire među gradskom populacijom, pleksiglas tornjevi za stanovanje i bolnice...
Sve ove mere nekako su u suprotnosti sa dosadašnjom idejom gradova kao mesta okupljanja ljudi, ali stručnjaci veruju da će zeleniji i "pustiji" gradovi doprineti gašenju epidemije covid-19.
