Lideri EU 27 već četiri dana bez uspeha pokušavaju da se dogovore o zajedničkom budžetu i fondu za oporavak koji zajedno čine ”paket ”za finansiranje Unije od 2021 do 2027. godine.
Zemlje članice u pregovorima su fokusirana na različite nacionalne interese, ali veličina paketa i sistem njegove raspodele utiče i na sredstva koja su namanjena Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana prvenstveno kroz EU Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA).
Evropska komisija u maju ove godine predstavila svoj plan za do sada najveći EU višegodišni budžet od 1.100 milijardi evra i Instrument za oporavak od posledica pandemje COVID19 od 750 milijardi evra.
Obrazloženje Komisije za finasijski paket od 1.850 milijardi evra bilo je da EU treba vanredno ambiciozno finasiranje u narednom periodu kako bi se izborila sa posledicama koje je kriza korona virusa proizvela, ali i dalje proizvodi na evropsku ekonomiju.
Istovremneo, Evropska komisija je predvidela i raspodelu novca iz ovog ”povećanog budžeta” pri čemu je za potrebe finansiranja IPA III namenjenog zemljama u procesu pritupanja predložila 14,5 milijardi evra za naredni sedmogodišnji period.
U pitanju je povećanje preko tri milijarde evra u odnosu na prethodni sedmogodišnji period kada je za IPA II bilo izdvojeno 11, 7 milijardi evra.
Novac koji EU izdvaja za Instrument finasiranja zemlja u procesu pristupanja nalazi se u okviru programa ”Susedstvo i svet” za koji koji je ovoga puta predviđeno izdvajanje od 9, 2 procenta ukupnog budžeta EU.
Ovim programom obuhvaćeno je finasiranje zajedničke spoljne i bezbednostne politike EU, humanitarna i razvojna pomoć, instrument za zemlje iz severnog susedstva, instrument za zemlje iz procesa pritupanja, fondovi za demokratiju, mir i stabilnost i sl.
Dodatno za ove programe koji pokrivaju rad spolje službe EU iz Instrumenta za oporavak je prviđeno još 2,1 procenta, što bi ukupno moglo da bude oko 118 milijardi evra.
Prošli EU budžet za period od 2014 do 2020. godine za spoljne poslove izdvojio je tek 6 procenta zajedničkog budžeta od tadašnjih ukuno 1.087 milijardi evra što je iznosilo 66 milijardi evra.
Sama ovakva raspodela i gotovo duplo povećanje sredstava za potrebe finasiranja spoljnopolitičkih delatnosti EU, odakle dolaze i sredstva za IPA, trebalo bi da bude dvoljna da podrži predlog Komsije o povećanju fonda koji će u narednom periudu biti dostuapn za reformske procese na Zapadnom Balkanu, piše Tanjug.
Komesar za proširenje Oliver Varheji najvio je da će zemljama sa Zapadnog Balkna na raspolaganju biti i Evropski fond za održivi razvoj u visini od 96, 4 milijarde evra uključujući i 10, 5 milijardi evra garancija za saniranje ekonomskih posledica COVID19 što su sredstva koja bi trebalo da budu povučena iz novog Evropskog instrumenta za oporavak.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je u pokušaju postizanja konsenzusa među zemljma članicama samnjio ukupnu sumu zajedničkog budžeta sa predloženih 1.100 milijardi evra na 1.074 milijarde.
Istovremeno, u Briselu navode da će programi koji su budžetskim smanjenjem pogođeni biti nadoknađeni iz Instrumenta za oporavak.
U trenutku dok zemlje članice pregovaraju ne može se tačno znati koji će biti ukupan obim sredstava koji će EU imati na raspolaganu u narednom sedmogodišnejem periodu, ali ni kako izgleda konačan raspodela tog novca po EU programa.
Onoga trenutka kada se dogovor postigne, Srbija će znati sa kolikom EU pomoći će moći da računa do 2027. godine.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
