Sa setom u glasu rekao je da 1998. godina bila presudna, kada je u njegovu kancelariju ušetao albanac Hari Barjaktari i spomenuo Kosovo.
"Putovao sam u sve zemlje Zapadnog Balkana, zavoleo sve njihove etničke različitosti, ali mi nijedna zemlja nije dotakla srce više od Kosova", otvorio je dušu sinoć Eliot Engel, predsednik Komiteta za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma i vatreni albanski lobista.
Ali, kao što iza velikih reči u politici najčešće stoje lažna osećanja, slobodno bi se moglo reći da je Engelovo srce zapalila materijalna varnica - novac Albanaca koji žive u Americi a koji lobiraju za Kosovo. I ne, nije to radio iz ljubavi - bio je debelo plaćen, zajedno sa albanskim biznismenima ulagao je i u izgradnju zgrada, a kreditirali su mu i kupovinu stana u Njujorku.
Početak i delić ove priče otkrio je sinoć sam Engel kada se u Vašingtonu pričalo o strategiji koju bi nova američka administracija na čelu sa Džoom Bajdenom mogla da primeni na Zapadni Balkan.
Sa setom u glasu rekao je da 1998. godina bila presudna, kada je u njegovu kancelariju ušetao albanac Hari Barjaktari i spomenuo Kosovo. Pre ulaska u Kongres, Engel je bio učitelj i školski savetnik, a zatim predstavnik u gradskoj skupštini Njujorka od 1977. do 1988. godine. Ka Kosovo ga je "gurnuo" Bajraktari koji je, kao što je dobro poznato, jedan od najpoznatijih i najbogatijih lobista za nezavisnost Kosova.
Ono što je, međutim, Engel juče zaboravio da kaže je da tom Barjaktairuju i dalje duguje čitavih 125.000 dolara, lični zajam, koji mu je ovaj Albanac 2011. godine dao za kupovinu stana u Bronksu. O tome su ove godine pisali američki mediji, a ni Bajraktari ni Engelov portparol nisu hteli da pojasne prirodu zajma i da li je vraćen. Engelov ured je rekao da ga je odobrio Komitet za etiku, ali je Komitet odbio da komentariše.
Ko je Eliot Engel?
Da li je samo novac uticao da mu Kosovo priraste srcu? Na začetku političke karijere, Engel je u početku bio predstavnik manje, Liberalne partije, a onda je prešao kod demokrata. U početku je na Albance bio upućen zahvaljujuči demografiji distrikta koje je predstavljao, važni su mu bili glasovi 30.000 birača albanskog porekla, većinom sa KiM, manje iz CG i Albanije.
Oni su mu dobrim delom finansirali kampanju za sve izbore, a zvanični podaci kažu da je Bajraktari je zvanično dao Ejndželu donacije u iznosu od 91,900 dolara. Takođe, podaci govore i da je Engel bio na pet sponzorisanih kongresnih putovanja u vrednosti od 18.163 dolara sa Nacionalnim albanskim američkim savetom. Pogađate, Bajraktari pomogao osnivanje tog saveta. Pitanje je, međutim, šta se dešavalo, i šta se dešava, iza kulisa i šta sve nije u zvaničnim papirima.
Da dosta toga ima u sivoj zoni svedoči i to što je Ejndžel sa Bajraktarijem uložio novac u izgradnju zgrade na ekskluzivnoj lokaciji u Bronksu, ali to nije prijavio. Međutim, morao je da ozvaniči vlasništvo dve godine kasnije, kada su ga mediji, sasvim slučajno, otkrili. Američi mediji otkrili su ovaj skandal i da je zgrada kupljena preko kompanije "E&E Realty Group LLC" koju je osnovao Bajraktari za 430.000 dolara. Ejndžel je uložio 30.000 dolara i postao vlasnik 24 odsto zgrade.
Ovi podaci postali su dostupni zahvaljujući medijskim pisanjima o neprijavljenom stanu u suterenu zgrade koji je izdavan mimo propisa. Prema poslednjim saznanjima, nedavno je stavljena na prodaju.
Sve to je dovelo da Engel i dođe na Ksoovo i bude prvi strani zvaničnik koji je 2008. govorio u Skupštini Kosova kada su proglasili nezavisnost. Čak je jedna ulica u Peći dobila ime po njemu. Vremenom je, kako su uplate rasle, Engel pooštravao retoriku. Optužio je Srbiju da je kriva za to što Kosovo još nije članica UN, podržao je formiranje kosovske vojske, pokušao da ubedi da nije tačno da države povlače priznanja kada je reč o nezavisnosti Kosova, a svojevremeno zatražio i povlačenje otpužnice protiv aktuelnog kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.
Svojevremeno je pisao i visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini, kada je naveo da Srbija "jednostavno nije spremna za EU" i da treba "usporiti proces pridruživanja".
Prošle godine je bio deo delegacije američkih kongresmena u Minhenu pre oko 2,5 meseca koji su razgovarali sa srpskim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tražeči hapšenje i izručenje bivšeg komandanta Posebnih jedinica policije (PJP) na teritoriji Kosova i Metohije Gorana Radosavljevića Gurija zbog ubistva braće Bitići, kosovskih Albanaca sa američkim pasošem.
(MONDO/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
