Krajem sedamdesetih i tokom 1980-ih, tadašnja britanska premijerka Tačer, poznatija svima i kao "Čelična lejdi", sprovodila je svoju ideologiju koja se bazirala na monetarizmu i ograničenju inicijative i moći države na ekonomskom i socijalnom planu uz sistemsko podsticanje privatnoga sektora.

Glavni deo njene ideologije bila je privatizacija javnih usluga i prenos ingerencija države na privatne preduzetnike uz veliku deregulaciju i smanjenje uloge države na što manji broj funkcija.

Pored protivljenja intervencijama države na tržištu, Margaret Tačer nije imala uopšte blagonaklon pogled i na zajedničku evropsku valutu - evro.

Bivša premijerka Velike Britanije svojevremeno je označila plan Evropske komisije sa jednom valutom (evro) kao "opasan", prema dokumentima starim 30 godina koje je obelodanila irska vlada.

Britanska premijerka je kritikovala "politbiro" u Briselu i rekla da joj niko neće komandovati, tokom razgovora sa kolegom iz Irske, preneo je Gardijan arhivske podatke iz devedesetih.

Irska vlada je zabeležila da je Tačer rekla da "tokom razgovora o jednoj valuti, Žaku Deloru mora da je udarila krv u glavu" i da "neće pristati na jednu valutu" sa Evropskom unijom. Žak Delor je bio predsednik Evropske komisije u to vreme.

Ona je rekla da će kulturne razlike između članica EU ostati.

"Italijani će nastaviti sa praksom da ne plaćaju porez", tvrdila je Tačer u jednom trenutku. 

Potom je optužila i Evropski sud da će dati veća ovlašćenja Evropskoj komisiji.

"Broj ljudi u komisiji mora biti ograničen. Moramo dati vlast savetu ministara. Neću da dajem moć neizabranoj birokratiji. Dosta mi je evropske zajednice koja želi da nas veže sa birokratijom", rekla je Margaret Tačer tada.

"Čeličnu lejdi" je evropsku integraciju tada povezivala sa komunizmom.

"Pokušavamo da uvedemo demokratiju u istočnu Evropu, a istovremeno stvaramo politbiro. To je previše. Ne želim da prihvatim postojanje centralne evropske banke", govorila je tada Tačer.

Pogledajte biografiju bivše britanske premijerka i jedne od najvećih ličnosti 20. veka u politici.

(Mondo/Agencije)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.