Ruski monah i pustolov Grigorij Jefimovič Raspućin bio je tobožnji vidovnjak i čudotvorac.
Uspeo je da se nametne za osobu od poverenja poslednjem ruskom caru Nikoli II i njegovoj ženi carici Aleksandri.
Ubila ga je grupa oficira da bi spasili ugled monarhije.
Seljak i mistik, o kome se čulo širom sveta, opčinio je dvor carske Rusije.
Rođen je 1869. godine u selu u Sibiru, i jedna je od najkontroverznijih osoba 20. veka.
Još kao mladić stekao je renome velikog bludnika. Sa 11 godina počeo je da propoveda veru, a sa 18 otišao u manastir na tri meseca. Venčao se, dobio troje bračne i jedno vanbračno dete.
Otisnuo se u svet, posetio mnoge zemlje, između ostalog Grčku i Jerusalim.
U Rusiju, konkretno u Petrograd, vraća se 1903. i odmah stiče veliku popularnost kao iscelitelj, vidovnjak i svetac.
Upoznaje carsku porodicu Romanov, zadobija njihovo bezgranično poverenje i postaje vrlo uticajan na dvoru kada uspeva da izleči mladog princa Alekseja od hemofilije (poremećaj u sistemu koagulacije krvi). On je uspeo da se nametne kao osoba od poverenja poslednjem ruskom caru Nikolaju II i, još više, njegovoj ženi, carici Aleksandri Tvrdi se da je Raspućinu uspelo da zaustavi krvarenja kod dečaka.
Navodno su ga nazivali "ljubavnikom" carice Aleksandre Fjodorovne.
Tadašnji izvori navode da je bio veliki hedonista i ljubavnik, voleo je sve žene, bilo da su plemkinje ili prostituke, i tokom života je imao nekoliko stotina ljubavnica. Preterivao je u hrani, alkoholu i seksu.
Navodno je čednim devojkama uz nevinost uzimao i pramen kose, a posle njegove smrti u kući je pronađena kutija sa nekoliko desetina uvojaka.
U Prvom svetskom ratu imao je viziju da ruska armija neće pobediti ako je ne predvodi car lično, a za vreme njegovog odsustva javnost je sumnjala da je bio ljubavnik carice i njenih kćerki, kao i da je bio nemački špijun.
Neki su ga optuživali da je upropastio ne samo carsku porodicu već da je kriv i za državnu ratnu katastrofu. Carska porodica Romanovih je u vreme pred revoluciju bila okružena klevetama i izmišljotinama, tome je često sam Raspućin davao povod, i u tome je njegova krivica pred Rusijom i pred svetom, zbog ubistva carske porodice od strane boljševika, izjavio je ranije episkop saratovski Longin Sergejevič.
Ubijen je, posle neuspešnog pokušaja trovanja 1916. u palati kneza Jusupova, o čemu postoji više verzija, kao i da je konačno ubijen kada je njegovo telo bačeno u Nevu, a leš nađen dan kasnije.
Raspućinovi poslednji trenuci i obavijeni su velom tajne i dan danas.
Misterija je i dalje zašto je 30. decembra 1916. otišao u palatu princa i caričinog rođaka Feliksa Jusupova u Sankt Peterburg.
Grupa plemića 1916. godine pokušala je da ga ubije prvo sipajući mu cijanid u kolač, ali otrov nije delovao. Na njega su pucali, tukli ga i bacili u zaleđenu reku, gde se utopio.
Knez Jusupov ga je upucao iz neposredne blizine i Raspućin je pao na pod naizgled mrtav.
Međutim, nakon nekoliko minuta ustao je, udario kneza Jusupova i pokušao da pobegne. Ostali zaverenici su ga uhvatili, istukli, ispalili u njega još metaka i na kraju ga bacili u hladnu Nevu.
Raspućinovo telo nađeno je dva dana kasnije. Prema pojedinim izvorima, kada je nađen pluća su mu bila ispunjena vodom što je značilo da nije bio mrtav u trenutku bacanja u reku.
Raspućin je navodno prorekao da će ga ubiti boljševici i da će to biti kraj carske Rusije, kao i da će na Hirošimu i Nagasaki biti bačene atomske bombe.
Po Rusiji se ne retko mogu danas privatno videti ikone "starca Grigorija", a to je deo "narodne pobožnosti", kojoj se crkva suprotstavlja. Prema mišljenju dela crkve, poštovanje Raspućina kod duhovnika zasniva se na neznanju. U sovjetsko vreme nisu bili dostupni svi izvori o Raspućinu, a u međuvremenu su objavljena svedočenja mnogih njegovih poznatih savremenika.
Komunisti su ubili carsku porodicu Romanov 1918. godine.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
