Ovo su stvari sa kojima se konačno opraštamo večeras.
Za nama je godina za koju nije dovoljno reći da je bila turbulentna. Planeta je 2020. godine bila (a i dalje je ) okovana pandemijom neverovatnih razmera - više od 80 miliona ljudi je u nekom trenutku patilo od novog korona virusa koji se pojavio krajem 2019.
Međutim, među događajima koji su obeležili ovu godinu su i mnoge druge dramatične situacije, od kojih su mnogi imali tragične posledice.
Posledice klimatskih promena
Ova 2020. godina je počela pravim apokaliptičnim scenama koje su zabeležene u Australiji. Šumski požari nisu ništa neuobičajeno za letnju sezonu u Australiji, ali su iz godine u godinu, što zbog klimatskih promena, što zbog drugih faktora, sve strašniji.
Požari su odneli nekoliko desetina ljudskih žrtava i pričiili ogromnu štetu. Međutim, najviše su ispaštale životinje. Tokom vrhunca katastrofe u januaru, naučnici su procenili da je 1,25 milijardi životinja stradalo samo u Novom Južnom Velsu i Viktoriji.
Ubistvo iranskog generala i svet na ivici rata
Januar je bio i mesec kada su SAD i Iran bile na ivici rata. Početkom meseca je ubijen Kasim Sulejmani, u američkom vazdušnom napadu u Iraku. On je bio najmoćnija iranska vojna ličnost, a smatran je glavnim akterom velike ambicije Teherana na Bliskom istoku.
SAD su ga ubile jer su ga smatrale odgovornim za decembarski napad na američku vojsku u Iraku. Sulejmani je istovremeno bio jedan od najuticajnijih ljudi, ne samo u Iranu, već i Iraku, Siriji i Libanu. Usledile su iranske pretnje SAD na šta je odgovarao američki predsednik Donald Tramp. Na sreću, strasti su se smirile pa do sukoba većih razmera nije došlo.
Početak pandemije i karantin u Vuhanu
Krajem decembra je u Vuhanu prijavljen prvi slučaj nove respiratorne bolesti. Niko nije mogao ni da pretpostavi šta će uslediti. Zaraza se proširila Vuhanom, pa Kinom i celim svetom.
Sam Vuhan je 23. januara smešten u strogi karantin u kojem su njegovi stanovnici (11 miliona) proveli čak 76 dana
Iako nije smrtonosna u najvećem broju slučajeva, virus korona se pokazao kao izuzetno nepredvidljiva, toliko da je ceo svet praktično stao - granice su se zatvorile, mnoge države su uvele karantine, zaustavila su se putovanja i ekonomije su pretrpele nezapamćen udarac.
Bregzit
Desilo se i to. Velika Britanija i zvanično je 31. januara u ponoć po centralnoevropskom vremenu napustila Evropsku uniju. Time je postala prva zemlja koja je izašla iz EU, posle 47 godina. Na ulice su izašli svi i oni koji su slavili i oni koji su se protivili izlasku.
I pred sam kraj 2020. konačno je postignut i trgovinski sporazum kojim su zadovoljne i Britanija i EU.
Ovome su prethodile tri i po godine dugih i mučnih pregovora nakon referenduma održanog 2016. godine.
Bergamo - grad mrtvih
Koliko je planeta bila nespremna na brzo širenje novog virusa, najbolje je pokazala situacija u Bergamu koji je pao kao prva žrtva korona virusa.
Na proleće je grad postao sumorni nacionalni simbol tragedije koja se odigrala u Italiji, a kasnije i širom Evrope. Svet su zaprepastile scene iz Bergama gde su stotine ljudi dnevno umirale od korone.
Njegova groblja su bila prepuna, a vojni kamioni su bili prisiljeni da prebace kovčege u druge regije. Do sada je oko 3.000 ljudi umrlo od kovid-19 u Bergamu.
Presuda Vajnstinu
Holivudski producent Harvi Vajnstin osuđen je 11. marta na 23 godine zatvora zbog optužbi za silovanje i seksualno uznemiravanje. Vajnstin (67), koji je nekada važio za jednog od najmoćnijih ljudi Holivuda, osuđen je pred sudom u Njujorku za silovanje jedne žene, koja nije želela da bude imenovana, kao i za prisilni oralni seks sa asistentkinjom producenta Mirijam Hejli.
Vajnstina su prethodno desetine žena optužile za napastvovanje ili seksualno uznemiravanje, a njegov slučaj je podstakao i globalni pokret #MeToo.
Kraljevski razlaz
Čitava Britanija je ostala u šoku kada su princ Hari i Megan Markl objavili da napuštaju svoje kraljevske dužnosti. Oni su odlučili da ostatak svoje budućnosti provedu u Severnoj Americi.
U izjavi koju je objavila Bakingemska palata, bračni par je objavio da planiraju da "rade na tome da postanu finansijski nazavisni". Zvanično su stupili sa svojih dužnosti 31. marta. O nesuglasicama u kraljevskoj porodici se i dalje spekuliše.
Antirasistički protesti zapali SAD
Usred pandemije koja je zahvatila i SAD koja je postala i najveće žarište, policijska brutalnost nad nenaoružanim crncima je odnela još jednu žrtvu.
Ubistvo Džordža Flojda u Mineapolisu krajem maja je zaprepastilo ljude koji su videli snimak na kojem mu policajac kleči na vratu. Njegova smrt je na ulice izvela ogromne mase i nezapamćeni protesti su trajali nedeljama, a proširili su se po najvećima američkim gradovima.
Eksplozija u Bejrutu
U avgustu je svet potresla jedna od najvećih eksplozija u istoriji. Eksplozija u Bejrutu je bila toliko jaka da se osetila i u susednim zemljama, a ljudi su pomislili da je na Liban bačena atomska bomba. Međutim, ubrzo je otkriveno da je do katastrofe došlo kada se zapalilo skladište u kojem je čuvan veoma zapaljiv materijal - amonijum nitrat.
U eksploziji više od 2.000 tone amonijum nitrata poginulo je najmanje 190 ljudi, a povređeno je više od 6.500. Uništene su cele gradske četvrti kao i mnoga preduzeća. Oko 300.000 stanovnika libanske prestonice ostalo je bez domova, što je gotovo 10 odsto Bejruta sa okolinom.
Protesti u Belorusiji
Predsednički izbori u Belorusiji održani u avgustu, na kojima je ponovo pobedio "večiti vladar" Aleksandar Lukašenko, doveli su do protesta bez presedana u istoriji zemlje. Narodu je dozlogrdilo pa je, smatrajući da su izbori nelegitimni, izašao na proteste koji traju i danas.
Lukašenko se surovo obračunava sa demonstrantima, pohapsio je na desetine hiljada demonstranata, ali se oni ne predaju. Opozicija se nada da će možda početkom nove godine uspeti u svojim namerama da sruši poslednjeg evropskog diktatora.
Bajden pobedio Trampa
Ove godine su u novembru održani možda i najbitniji izbori u novijoj američkoj istoriji. Rivali su bili aktuelni predsednik Donald Tramp i njegov izazivač Džo Bajden. Republikanac je prema prvim rezultatima vodio i izgledalo je kao da je obezbedio drugi mandat.
Međutim, kako su zbog pandemije, mnogi glasali putem pošte, a uglavnom su to činile Bajdenove pristalice, u pojedinim državama se kasnilo sa prebrojavanjem glasova. U tim državama pobedu je odneo Bajden i na kraju i osvojio ukupno veći broj elektorskih glasova.
Rat u Nagorno-Karabahu
U novembru je prilično neočekivano izbio jedan od najsmrtonosnijih sukoba u zapaljivom regionu Nagorno-Karabah. U toj oblasti na Kavkazu decenijama se sukobljavaju Azerbejdžan (kojem zvanično region pripada) i Jermenija jer su etnički Jermeni činili većinsko stanovništvo u tom regionu.
Sukob je trajao oko mesec dana, obe države su prijavljivale vojne i civilne žrtve, a primirje je potpisano uz posredstvo Rusije. Danas, međutim, mnoge stvari i dalje nisu jasne - na primer ko je počeo najnoviji sukob i koliko ima žrtava na obe strane. Posledica sukoba jeste veliki broj izbeglica koje su pobegle u Jermeniju, dok Rusija navodno nadgleda primirje. Veruje se da je na strani Azerbejdžana ratovala i Turska, kao i plaćenici iz Sirije.
Početak vakcinacije i nada u kraj pandemije
Još u prvim mesecima pandemije, naučnici širom sveta su se mobilisali kako bi što pre našli vakcinu protiv virusa korone. U tome im je pomoglo što su imali dešifrovan genom virusa i što su već radili na vakcinama za neke viruse bliske korona virusu SARS-COV 2.
U decembru smo je i dobili, nekoliko svetskih kompanija je prijavilo izuzetne rezultate, a među njima je i vakcina kompanija Fajzer i Bajontek. Krajem decembra počela je i vakcinacija, a u Evropi prvi su to učinili Britanci.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
