Mnogi od ovih gradova su dočekali ruske vojnike s radošću. Mnogi, ali ne svi.
14. Beč (1945.)
Nemačka je 1938. godine anektirala prestonicu Austrije. To je bio ključni grad Hitlerovog carstva i jedan od poslednjih koji je pao 1945.
Nakon dvonedeljnih borbi Sovjeti su 13. aprila oslobodili grad od nacista, zauzeli važno industrijsko područje i spremali se za finalnu ofanzivu na Berlin. Austrija se odmah posle rata izborila za svoju nezavisnost.
15. Prag (1945., 1968.)
Drugog maja 1945. Berlin je pao, a nekoliko dana ranije, 30. aprila, Hitler je izvršio samoubistvo. Prag je bio jedino žarište otpora i poslednja prepreka koja je SSSR odvajala od pobede u Evropi. Sovjetske trupe su od 6. do 11. maja jurišale na grad, a Nemci su se borili i protiv njih i protiv čeških ustanika koji su se usprotivili nacizmu. Padom Praga rat u Evropi je najzad okončan.
Dvadeset tri godine kasnije sovjetske trupe su ponovno ušle u Prag ne dozvolivši Česima da promene svoju politiku i prisilivši ih da se pridržavaju socijalizma. Zajedno sa saveznicama iz Varšavskog bloka (Mađarskom i Bugarskom) Sovjetski Savez je poslao trupe da kontrolišu suverenitet Čehoslovačke. Tako su demokratske reforme odložene za sledećih 20 godina.
16. Pjongjang (1945.)
Tri meseca posle pobede nad Nemačkom SSSR je 8. avgusta 1945. objavio rat Japanu i brzo zbrisao Kvantunšku armiju s kontinenta. Sovjeti su 20. avgusta oslobodili korejski grad Pjongjang koji će ubrzo zatim postati prestonica prosovjetske Severne Koreje.
Korejci nisu imali nezavisnost od 1910. godine i dočekali su Crvenu armiju raširenih ruku. Tada nisu mogli ni da pretpostave da problemi Koreje time nisu rešeni, da će doći do podele Severa i Juga i krvavog Korejskog rata.
17. Kabul (1979.)
U Avganistanu je 1979. bilo dosta nereda. Pobunjenici su kontrolisali većinu teritorija ove zemlje, stalno je dolazilo do prevrata koji su uništili vladajuću prosovjetsku stranku i kolale su glasine da bi avganistanski lider mogao da pređe na stranu SAD-a.
Odluka o slanju trupa je bila teška, a ispostavilo se da nije bila ni dobra. Učestvovanje SSSR-a u avganistanskom ratu životima je platilo 15.000 sovjetskih vojnika, a prosovjetska vlada u Avganistanu pala je ubrzo nakon povlačenja sovjetskih trupa 1989. godine.
(Mondo/RussiaBeyond)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
